Kalinu bašta proklinja:
„Kalino, mori, Kalino,
zašto te bolest ne najde,
makar goleme boginje,
ta da ti lice nagrube! 5
Dosadil mi je vojvoda,
do’odeječi pituje:
„Jošte li sedi Kalina,
nosi l’ se kako što nosi:
nosi li pero na’ero 10
i žuti dukat na čalo;
’odi li kako što ’odi:
u teja belke čarapke,
u alenicu pregljaču
i alen vez'k na glavu?“ 15
A ja se čudim, ne čudim:
„Pa jošte, da ju ne bude!"
Tegaj se diže Kalina,
po goru ’odi pa viče:
„Kaluđerice, majčice. 20
imaš li za men’ konaka,
imaš li za men’ kelije
i kaluđerske ’aljine?“
„Kalino, mori, Kalino,
imam si za teb’ konaka, 25
imam si za teb’ kelije
i kaluđerske ’aljine,
ali si, kurvo, ubava, —
Nikola đače kurvarče,
ti češ ga, mori, prevariš." 30
Kletva se često sreće u timočkim pesmama. Kunu i otac i majka, a kletve su teške i surove. U celini, ova pesma je veličanje devojačke lepote. Peva se kao pesma br. 7.
Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 59-60.
Što li Timok mutan teče. Pesme zabeležili: Svetislav Božinović, Mirjana Stanković, Ljubiša Rajković, Borislav Prvulović i Vladimir Jeremić. 2/1962, br. 4-5, str. 66.
