Како право тако здраво

Извор: Викизворник

Ловак лове Манојлове слуге,
Ловак лове, међ, собом говоре:
„Лепе љубе у нашег Манојла,
„Што је лепа, боље да је слепа,
„Кад њу љуби њезин кум венчани,
„Мили куме, Латинине дужде.“
Они мисле, нико их не слуша,
Слушала их Манојлова мајка.
Једва чека Манојлова мајка,
Да Манојло из лова јој дође.
А кад дође из лова Манојло,
Ал' говори Манојлова мајка:
„Чедо моје, Грчићу Манојло,
„Ловак лове твоје верне слуге,
„Ловак лове, међ' собом говоре:
„„Лепе љубе у нашег Манојла,
„„Што је лепа, боље да је слепа,
„„Кад њу љуби њезин кум венчани,
„„Мили куме, Латинине дужде.""
Кад Манојло саслушао речи,
Он поскочи као горопадан
Од љутине у кошуљи танкој,
Од хитрине на коња голога,
Право иде Латинину дужду.
Ал' говори Латинине дужде:
„Мили куме Грчићу Манојло,
„Каква ј' тебе голема невоља,
„Те ти куму под калпаком дође,
„Под калпаком и под белим перјем?
„А шта ради моја кума Јана?
Ал' говори Грчићу Манојло:
„Куму љубиш, а за куму питаш.“
Ал' говори Латинине дужде:
„Нисам, куме, е тако ми кумства!
„А да јесам, ја бих ти казао.
„Већ јесам је три пут пољубио,
„Кад ми кума кошуљу предала.
„Ако ли ми не верујеш, куме,
„Ми хајдемо твoмe двору белом,
„Да питамо моју куму Јану.“
Тек што они у речи биjаху.
Ведро било, па се наоблачи,
Из облака три грома пукоше:
Један поби Манојлове слуге,
Други уби Манојлову мајку,
Трећи уби Манојла јунака.
Љуто кука по дворови Јана:
„Боже мили, да чудне неправде,
„Кад ми поби моје верне слуге,
„Што ми уби Манојла јунака?
„Кад ми уби Манојла јунака,
„Што ми уби Манојлову мајку,
„Да заједно Манојла жалимо?“
Тек што она у речи бијаше,
Ал' ето ти Латинина дужда:
Не рон' суза, моја кумо Јано,
„Д' они нису данас погинули,
Ти би млада изгубила главу.“

Извор[уреди]

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 26-28.