Kako pravo tako zdravo

Lovak love Manojlove sluge,
Lovak love, međ, sobom govore:
„Lepe ljube u našeg Manojla,
„Što je lepa, bolje da je slepa,
„Kad nju ljubi njezin kum venčani,
„Mili kume, Latinine dužde.“
Oni misle, niko ih ne sluša,
Slušala ih Manojlova majka.
Jedva čeka Manojlova majka,
Da Manojlo iz lova joj dođe.
A kad dođe iz lova Manojlo,
Al' govori Manojlova majka:
„Čedo moje, Grčiću Manojlo,
„Lovak love tvoje verne sluge,
„Lovak love, međ' sobom govore:
„„Lepe ljube u našeg Manojla,
„„Što je lepa, bolje da je slepa,
„„Kad nju ljubi njezin kum venčani,
„„Mili kume, Latinine dužde.""
Kad Manojlo saslušao reči,
On poskoči kao goropadan
Od ljutine u košulji tankoj,
Od hitrine na konja gologa,
Pravo ide Latininu duždu.
Al' govori Latinine dužde:
„Mili kume Grčiću Manojlo,
„Kakva j' tebe golema nevolja,
„Te ti kumu pod kalpakom dođe,
„Pod kalpakom i pod belim perjem?
„A šta radi moja kuma Jana?
Al' govori Grčiću Manojlo:
„Kumu ljubiš, a za kumu pitaš.“
Al' govori Latinine dužde:
„Nisam, kume, e tako mi kumstva!
„A da jesam, ja bih ti kazao.
„Već jesam je tri put poljubio,
„Kad mi kuma košulju predala.
„Ako li mi ne veruješ, kume,
„Mi hajdemo tvome dvoru belom,
„Da pitamo moju kumu Janu.“
Tek što oni u reči bijahu.
Vedro bilo, pa se naoblači,
Iz oblaka tri groma pukoše:
Jedan pobi Manojlove sluge,
Drugi ubi Manojlovu majku,
Treći ubi Manojla junaka.
Ljuto kuka po dvorovi Jana:
„Bože mili, da čudne nepravde,
„Kad mi pobi moje verne sluge,
„Što mi ubi Manojla junaka?
„Kad mi ubi Manojla junaka,
„Što mi ubi Manojlovu majku,
„Da zajedno Manojla žalimo?“
Tek što ona u reči bijaše,
Al' eto ti Latinina dužda:
Ne ron' suza, moja kumo Jano,
„D' oni nisu danas poginuli,
Ti bi mlada izgubila glavu.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 26-28.