Кад је куга зухур учинила
на Загорју у Ченгића двору,
уморила ропче момче младо.
Госпоја му смрћу затајила,
у свој га је хајат закопала, 5
ал’ се смрца затајит не море.
Сад болује Сеферова Ајка,
јауклија Бахтијаревића.
Ситно куца Бахтијаревићу,
а у башчи под ружом руменом, 10
ситно куца, јасно попијева:
— Ко ми сада на муштулук дође,
да је Ајка кугу пребољела,
ја бих дао стотину дуката.
Још то јунак у ријечи бјеше, 15
а долети Кумрија робиња:
— Јам’ тамбуру, Бахтијаревићу,
јам’ тамбуру, остала ти пуста
кано ђерђеф Ајке Сеферове!
Кад то чуо Бахтијаревићу, 20
тамбуром је о тле ударио:
— О, тамбуро, ти остала пуста,
кано ђерђеф Ајке Сеферове!
Кад одјекну, сва башча позвекну,
кад одхукну руже опадоше. 25
Опет вели Кумрија робиња:
— Селам ти је Ајка учинила,
да ти идеш Ајци на џеназу,
да је спустиш у ново мезаре.
И он узе турски абдест на се, 30
и он оде Ајци на џеназу.
Кад дођоше до новог мезара,
телал викну код нова мезара:
— Ко је Ајци први ашик био,
нек ие иде спустит’ у мезаре! 35
Први ашик Бахтијаревићу,
и он спушта Ајку у мезаре,
Испаде му срмом јаглук везен,
срмом везен, у ђулсији б’јељен.
Говорио Бахтијаревићу: 40
— Хеј, јаглуче, и уза те гране!
Трухну руке које су те везле,
црне очи које су гледале,
медна уста која су бројила,
бијели зуби конце откидали!45
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 526-527.
