Кад је било последњо размирство,
млоге деве Турци заробише,
млоге деве и младе невесте,
заробише Турци, поведоше,
меџу њи је Јованова Стана, 5
обдзира се кришом на Јована:
“Војно Јово, прво милување,
ја отодим, ти остајеш, Јово!
Када роса упролет зароси,
ти не кажи: “Од бога је", Јово, 10
него кажи: “Станине су слзе!“
Када ветар у поље подуне,
ти не кажи: “Од бога је“, Јово,
него кажи: “Станина је душа!"
Када слнце у зору огреје, 15
ти не кажи: “Од бога је“, Јово,
него кажи: “Станино је лице!"
