Kad je bilo poslednjo razmirstvo,
mloge deve Turci zarobiše,
mloge deve i mlade neveste,
zarobiše Turci, povedoše,
medžu nji je Jovanova Stana, 5
obdzira se krišom na Jovana:
“Vojno Jovo, prvo miluvanje,
ja otodim, ti ostaješ, Jovo!
Kada rosa uprolet zarosi,
ti ne kaži: “Od boga je", Jovo, 10
nego kaži: “Stanine su slze!“
Kada vetar u polje podune,
ti ne kaži: “Od boga je“, Jovo,
nego kaži: “Stanina je duša!"
Kada slnce u zoru ogreje, 15
ti ne kaži: “Od boga je“, Jovo,
nego kaži: “Stanino je lice!"
