Кьд је било латинско размирно,
заробено и старо и младо,
два детета цару заробена.
Чувала ји престара старица,
чувала ји, па ји очувала: 5
Једно Јела а друго Иванко.
Стану Јела млада на женидбу
а Иванко младо нежењено.
Дьньске је пребела субота,
а јутре је пресвета недеља. 10
Цар пооди лова да си лови
а царица с буле на теверич.
Код њи стаља кључи од подруми,
и стаља си кључи од арови.
Тьг говори Јела брат — Иванку: 15
„Бога тебе, Иво, мили брале,
ајд узнемо два коња најбоља,
ајд узнемо два товара благо,
да идемо од града до града,
да тражнмо нашу стару мајћу; 20
доста није до сьг ожалела;
да ни од сьг бьрем пе жалеје.“
Па су ишли од града до града
па су нашли своју стару мајћу,
па питали престару старицу: 25
„Ој, Бога ти, престара старице,
можемо ли код тебе ночити?"
Тьг говори престара старица:
„Ој, Бога ви, два млада путника,
ви можете код мене ночити." 30
Уводи ји у златне собице;
постаља јим госпоцску вечеру,
простира јим свилену постељу.
Па говори престара старица:
„Пијте, јеџте, два млада путника, 35
спомените Јелу и Иванка.
они су ми млади заробени,
заробени, долек затерани,
затерани у арапцку земју."
Тьг говври Јела брат Иванку: 40
„Бога тебе, Иво, мили брате,
ајд кажемо наше старе мајће,
доста није до сьг ожалела
бьрьм од сьг да ни не жалеје."
Тьг казали њине старе мајће: 45
„Бога тебе, наша стара мајћо,
ми смо тебе Јела и Иванко."
„Живи су се сьс душу састали,
мртви су се сьс душу растали.
