Kьd je bilo latinsko razmirno,
zarobeno i staro i mlado,
dva deteta caru zarobena.
Čuvala ji prestara starica,
čuvala ji, pa ji očuvala: 5
Jedno Jela a drugo Ivanko.
Stanu Jela mlada na ženidbu
a Ivanko mlado neženjeno.
Dьnьske je prebela subota,
a jutre je presveta nedelja. 10
Car poodi lova da si lovi
a carica s bule na teverič.
Kod nji stalja ključi od podrumi,
i stalja si ključi od arovi.
Tьg govori Jela brat — Ivanku: 15
„Boga tebe, Ivo, mili brale,
ajd uznemo dva konja najbolja,
ajd uznemo dva tovara blago,
da idemo od grada do grada,
da tražnmo našu staru majću; 20
dosta nije do sьg ožalela;
da ni od sьg bьrem pe žaleje.“
Pa su išli od grada do grada
pa su našli svoju staru majću,
pa pitali prestaru staricu: 25
„Oj, Boga ti, prestara starice,
možemo li kod tebe nočiti?"
Tьg govori prestara starica:
„Oj, Boga vi, dva mlada putnika,
vi možete kod mene nočiti." 30
Uvodi ji u zlatne sobice;
postalja jim gospocsku večeru,
prostira jim svilenu postelju.
Pa govori prestara starica:
„Pijte, jedžte, dva mlada putnika, 35
spomenite Jelu i Ivanka.
oni su mi mladi zarobeni,
zarobeni, dolek zaterani,
zaterani u arapcku zemju."
Tьg govvri Jela brat Ivanku: 40
„Boga tebe, Ivo, mili brate,
ajd kažemo naše stare majće,
dosta nije do sьg ožalela
bьrьm od sьg da ni ne žaleje."
Tьg kazali njine stare majće: 45
„Boga tebe, naša stara majćo,
mi smo tebe Jela i Ivanko."
„Živi su se sьs dušu sastali,
mrtvi su se sьs dušu rastali.
Jakovac — srez i okrur timočki
Reference
Izvor
Nekoliko narodnih pesama iz istočne Srbije, (pribeležio M. Stanojević), Gradina broj 7-8/1900, str. 127.
