Кад је Вук Огњени умро шта је наредио на смрти

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кад је Вук Огњени умро шта је наредио на смрти
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
16. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




16.

Кад је Вук Огњени умро шта је наредио на смрти


0001 Кад се жени комар јунак,
0002 испросио кучку муху,
0003 кучку муху удовицу.
0004 Недељом се смиловаше,
0005 а другом се завадише.
0006 Скочи комар те ми изби
0007 кучку муху удовицу,
0008 седи муха те ми плаче.
0009 Отуд иде мрав на коњу,
0010 вучју капу накривио,
0011 подштапа се бојним копјем.
0012 Говорио мрав на коњу:
0013 „Што је теби, сестро муха,
0014 те толико грозно плачеш?“
0015 Муха мраву говорила:
0016 „Не питај ме, браче мравче,
0017 менека су тешки јади.
0018 Кад се жени комар јунак
0019 и испроси мене муху,
0020 мене муху удовицу,
0021 недељом се миловасмо
0022 а другом се завадисмо.
0023 Скочи комар те ме изби.“
0024 Мрав је мухи говорио:
0025 „Хак је теби, сестро муха,
0026 тебе просе бољих људих –
0027 лептирови све хаџије
0028 који носе беле саје,
0029 а скакавци балтаџије,
0030 ситне мухе кулоглије,
0031 обадови јаничари.“



Интервенције[уреди]

з = с (изпросио)
л = љ (неделом)
сь = за (сьвадише)
ѿ туд = отуд
пѡдщапасе = подштапа се
i= ј (копјем)
е = је
и = ј (питај)
мене га = менека
ч = џ (хачие)
и = ји (кои)
бѣле (јат = е)
боинѡм = бојним
л = љ можда: бољи људи?

Напомене[уреди]

браче - можда би требало: бравче

Коментар[уреди]

Шаљива лирска песма.
Варијанте: Вук, СНП I, 716; Вук, СНП V, 635, Геземан 1925: 334; Недић 1965: 403-404; Krstić 1984: W 19, 1 – Ženidba životinja: 422-423.
Литература: Самарџија 2004; Карановић 2010: 312-322.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.