Кад ја пођох драгој под пенџере,
Кад: ал' драга у одаји сама.
Па ти стере душек по душеку,
Па ти стере јорган по јоргану,
Па ти пење јастук по јастуку, 5
Па кад леже у меке душеке,
И кад хукну — демир стакло пукну,
А кад јекну, сва одаја звекну,
А ја јадан, што ћу и како ћу,
Да сам дрвце бих се саломио, 10
Да сам камен бих се истопио!
