Kad ja pođoh dragoj pod pendžere,
Kad: al' draga u odaji sama.
Pa ti stere dušek po dušeku,
Pa ti stere jorgan po jorganu,
Pa ti penje jastuk po jastuku, 5
Pa kad leže u meke dušeke,
I kad huknu — demir staklo puknu,
A kad jeknu, sva odaja zveknu,
A ja jadan, što ću i kako ću,
Da sam drvce bih se salomio, 10
Da sam kamen bih se istopio!
