Жарко сунце на залазу, хоће да зађе,
Наша Мара на походу, хоће да пође;
Молио јој се мио бабо, да јошт не иде.
„Богме хоћу, мио бабо, вријеме ми је.“
Жарко сунце на заходу, хоће да зађе, 5
Наша Маре на походу, хоће да пође;
Мајка јој се смјерно моли, да јошт не иде.
„Богме хоћу, мила мајко, вријеме мије.“
Жарко сунце на заходу, хоће да пане,
Наша Маре на походу, хоће да пође; 10
Браћа јој се љепо моле, да јошт не иде.
„Богме хоћу, мила браћо, вријеме ми је.“
Жарко сунце на залазу, хоће да зађе,
Наша Маре на походу, хоће да пође.
Сестре јој се с плачем моле, да јошт не иде. 15
„Богме хоћу, миле сестре, вријеме ми је.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 299.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 3.
