Кад умрије јединак у мајке,
Кука јадна остарила мајка:
Жао мајки покопати сина,
Већ га копа близу двора свога
У ђул-башчу под жуту наранчу. 5
Сваку вечер стара облазила,
Она пита свог сина једина:
„Је л' ти, синко, тврдо без душека?
Је л' ти, синко, ниско без јастука?"
Из гроба јој ништо одговара: 10
„Није мени тврдо без душека,
Није мени ниско без јастука,
Већ су тешке дивојачке клетве:
Од клетве се љуте гује легу,
Очи пију, у перчин се крију. 15
