Kad umrije jedinak u majke,
Kuka jadna ostarila majka:
Žao majki pokopati sina,
Već ga kopa blizu dvora svoga
U đul-bašču pod žutu naranču. 5
Svaku večer stara oblazila,
Ona pita svog sina jedina:
„Je l' ti, sinko, tvrdo bez dušeka?
Je l' ti, sinko, nisko bez jastuka?"
Iz groba joj ništo odgovara: 10
„Nije meni tvrdo bez dušeka,
Nije meni nisko bez jastuka,
Već su teške divojačke kletve:
Od kletve se ljute guje legu,
Oči piju, u perčin se kriju. 15
