Кад се сије брашно за хљеб ради свадбе
(ИЗ ГОРЊЕГА ПРИМОРИЈА — ОД КОТОРА К ЈУГУ
ИЗМЕЂУ МОРА И ЦРНЕ ГОРЕ)
Сви рецимо: у име Бога!
Да ово буде у час добар!
Тајко и мајка сина жене;
Од рода је од велика,
Кољена је господскога, 5
Никоме се и не јавља,
Но се роду лицем клања,
Род мн њојзн одговара:
"Не клањај се, селе, роду,
"Но зафали вишњем Богу. 10
"Који ти је уд'јелио
"Млада рабра господара.
"Млоге су га моме брале,
"Ма га нјесу одабрале;
"Тебе га је срећа дала. 15
"Да б' сте дуго поживјели!
"И поштени род родили!
"И с родом се подичили,
"Као паун златним пером,
"А шеница равним пољем, 20
"И лозица бибер-грожђем,
"И пучина сланим морем;
"Тако с вама мила мајка!"
