Кад се препануо Марко

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кад се препануо Марко

0001 Краљић Марко ладно пије вино
0002 У Прилипу граду бијеломе
0003 Са старицом на вечери мајком.
0004 Кад се Марко напојио с мајком,
0005 Пак га поче запитиват’ мајка:
0006 ”А мој синко, Краљевићу Марко!
0007 ”Јеси ли се игда препануо,
0008 ”Игда, синко, у земану твоме? ”
0009 А Краљић је погледао Марко,
0010 Па се старој насмијао мајци:
0011 ”Луда ти си, моја стара мајко!
0012 ”Ко се није препануо, мајко,
0013 ”Ко ли није, ко ли неће, мајко?
0014 ”Доста сам се пута препануо,
0015 ”Доста пута у мало земана;
0016 ”Но што сам се једном препануо
0017 ”Таман добро, моја стара мајко,
0018 ”Кад с’ ожени бан војвода Јанко
0019 ”Од Сибиња града бијелога
0020 ”Из Будима лијепом ђевојком.
0021 ”Моја мајко, да ти јаде кажем,
0022 ”Истаче се силна потурица,
0023 ”Белил-ага с Бишћа бијелога,
0024 ”И за њиме триста јаничара,
0025 ”Зарече се дину и аману,
0026 ”И својему посту рамазану,
0027 ”Да ће чекат’ бан-војводу Јанка
0028 ”И његово свата пет стотина
0029 ”У Ситницу зелену планину:
0030 ” ”Ту ћу њему, богме, ударити,
0031 ” ”И отет’ му Будимку ћевојку,
0032 ” ”И дарове у пет стотин’ свата
0033 ” ”На срамоту а не воље драге,
0034 ” ”А све Србе гором рашћерати. ”
0035 ”Кад ти гласи допадоше Јанку,
0036 ”Па све Србе позва у сватове:
0037 ”Од Косова војводу Милоша,
0038 ”А из Босне Рељу полетара,
0039 ”Од зелене горе Романије
0040 ”Зове Јанко Старину Новака
0041 ”И Грујицу Новакова сина
0042 ”И његова Богом побратима,
0043 ”Облак-Рада од Новог Пазара,
0044 ”А за кума Ердељића бана;
0045 ”И ја дођок у сватове, мајко.
0046 ”Кад с’ окупи пет стотина свата,
0047 ”Све разреди бан војвода Јанко:
0048 ”За првијенца Новаковић-Груја,
0049 ”Барјактара Рељу полетара,
0050 ”Старог свата старога Новака,
0051 ”За војводе војводу Милоша,
0052 ”За чауша Облачића Рада,
0053 ”Даше њему седепли тамбуре
0054 ”И наџаке од сувога злата,
0055 ”А за кумаЕрдељића бана,
0056 ”Мене јадна у ђеверство, мајко,
0057 ”Отолен се подигосмо, мајко,
0058 ”Од конака, па хајд’ до конака,
0059 ”Док дођосмо до Будима града,
0060 ”Ту нас дивно дочекаше мајко:
0061 ”Добре коње у нове подруме,
0062 ”А сватове на бијелу кулу.
0063 ”За готову совру засједосмо,
0064 ”Пили вина, разговарасмо се,
0065 ”Док питоме птице запјеваше,
0066 ”Тада викну од Будима краљу:
0067 ” ”А сватови, моја браћо драга!
0068 ” ”Ко је ђевер бан-војводи Јанку,
0069 ” ”Ко ће њему пазити ђевојку
0070 ” ”Од Будима до Сибиња свога? ”
0071 ”Ја устадох, моја стара мајко,
0072 ”Па ја прођох проз бијелу кулу
0073 ”Док сађосмо у шикли одају,
0074 ”Дочека ме лијепа ђевојка,
0075 ”Пољуби ми руку и кољено,
0076 ”Ја је привих под своје пазуво,
0077 ”Обукох јој свилу и кадифу,
0078 ”А саших јој свилене мараме,
0079 ”Приватих је под бијелу руку,
0080 ”У то свану и ограну сунце.
0081 ”Сватовима објед донијеше,
0082 ”Обједује свата пет стотина,
0083 ”А на башка мени и ђевојци,
0084 ”Док завика чауш од сватови,
0085 ”Чауш викну а тамбура рикну,
0086 ”Ударише седепли тамбуре:
0087 ” ”Ко је коњик, коње азурајте,
0088 ” ”Ко ли пјешак, притежи опанке,
0089 ” ”Да ранимо да не примрчемо,
0090 ” ”Да раније конак уватимо,
0091 ” ”Туђи људи, не знамо им ћуди,
0092 ” ”Земља туђа, калауза нема,
0093 ” ”Да идемо ка Сибињу своме,
0094 ” ”Ђевербаша, изводи ђевојку. ”
0095 ”Ја изведох под руку ђевојку,
0096 ”Узеше је два банова сина,
0097 ”Узјаше је на лабуда свога,
0098 ”Предше ми коња и ђевојку,
0099 ”Па с’ отоле подигосмо, мајко,
0100 ”Пјевајући и лумбардајући,
0101 ”Док дођосмо до врата Будима,
0102 ”Кад ево ти краља и краљице
0103 ”А ђе носе госпоцке дарове
0104 ”Те дарују кићене сватове,
0105 ”Сваком дају шта је за којега,
0106 ”На коњика срмајли јаглука,
0107 ”На пјешака златне бокчалуке,
0108 ”Барјактару на барјак јабуку,
0109 ”А првљенцу Новакову Грују,
0110 ”Даше њему коласћаине,
0111 ”Све од срме и од сува злата,
0112 ”Милу куму Ердељићу бану,
0113 ”Њему даше седло на ђогина,
0114 ”Све од срме па од сува злата,
0115 ”У јабуку алем камен драги,
0116 ”Он му ваља по Будима града,
0117 ”А Новаку сребрну синију,
0118 ”На синију два од злата сана
0119 ”А у њему дванаест ожица
0120 ”Све од чиста млетачкога злата,
0121 ”А око њих оплетену гују
0122 ”Од петеро и од деветоро
0123 ”Све од чиста млетачкога злата,
0124 ”У глави јој алем камен драги:
0125 ” ”На то тебе, Старина Новаче,
0126 ” ”Ти кад дођеш гори Романији
0127 ” ”У студену камену пећину,
0128 ” ”Ту вењера ни свијеће нема,
0129 ” ”Ни у мраку видиш вечерати,
0130 ” ”Да ти видиш с њоме вечерати
0131 ” ”У по ноћи као усред подне,
0132 ” ”Код гује ти не требује сунце. ”
0133 ”Богме дивна и бијаше, мајко!
0134 ”А војводи Обилић-Милошу,
0135 ”Њему даше бедевију суру
0136 ”Оракћену и опусаћену,
0137 ”Па отолен пољем Будимскијем.
0138 ”Сви сватови шемни и весели,
0139 ”А ја, мајко, јадан невесело:
0140 ”Сви сватови, мајко, даровани,
0141 ”Мене ништа нема до камена.
0142 ”С нама иде од Будима краљу,
0143 ”Добро прати кићене сватове,
0144 ”А сјетује лијепу ђевојку,
0145 ”А ја мислим, моја стара мајко,
0146 ”Богме ћу ти посијећи главу! ”
0147 ”Док ево ти Будимскога бана,
0148 ”Он пода ме ухвати Шарина,
0149 ”А извади посјеклицу ћорду,
0150 ”А каква је, стара моја мајко!
0151 ”Таква може, а љевша не може:
0152 ”Сва у срми и у чисту злату,
0153 ”Из балчака три синџира златна,
0154 ”А у њима три камена драга,
0155 ”А ваљају три царева града,
0156 ”Два на мору а један на суву,
0157 ”Па овако мени проговара:
0158 ” ”Ђевербаша, Краљевићу Марко!
0159 ” ”На аманет предавам ти ћерцу,
0160 ” ”Пази ми је као сестру своју,
0161 ” ”Тамо кажу агу Белил-агу,
0162 ” ”Су његово триста јаничара,
0163 ” ”Да ти отме лијепу ђевојку,
0164 ” ”Да је узме себе за љубовцу;
0165 ” ”Ево има три године дана
0166 ” ”Од како је ага на Ситницу,
0167 ” ”Отео је тридест ђевојака,
0168 ” ”И разбио тридест ђувегија,
0169 ” ”Оженио тридест пашајлија,
0170 ” ”И он чека моју ћерцу драгу;
0171 ” ”Он се куне дину и аману
0172 ” ”И његову посту рамазану,
0173 ” ”Да се хоће оженити њоме,
0174 ” ”Ал’ Ситницом зеленом планином;
0175 ” ”Него Марко, аманет ти давам!
0176 ” ”Не пушти ми ћерцу у Турака,
0177 ” ”И ево ти даровница ћорда,
0178 ” ”Удри њоме, Краљевићу Марко,
0179 ” ”Она може посјећи турчина
0180 ” ”Под оклопом и под панцијером. ”
0181 ”Па се с њиме раздвојисмо, мајко,
0182 ”Ми одосмо гором проз планину,
0183 ”А све гледам даровницу ћорду,
0184 ”Мила ми је како десна рука.
0185 ”А кад бисмо Ситницом планином,
0186 ”Понајпрви Новаковић Грујо
0187 ”На дебелу цингалију вранцу.
0188 ”Дочека га ага Белил-ага,
0189 ”Крајем друма распео шатора,
0190 ”Под њим Турчин ноге прекрстио,
0191 ”Испод њега ријеч бесједио:
0192 ” ”А хајдуче, Новаковић-Грујо!
0193 ” ”Дану остав’ господске дарове,
0194 ” ”Али сврћи да их дијелимо. ”
0195 ”А кад чуо и видио Грујо,
0196 ”Од њега се добро препануо,
0197 ”Па он даде колаићаине,
0198 ”А побјеже гором кроз планину;
0199 ”Ал’ ево ти Реље под барјаком,
0200 ”А завика ага Белил-ага:
0201 ” ”А Рељице, босанско копиле!
0202 ” ”Дај дарове од Будима града,
0203 ” ”Али сврћи да их дијелимо. ”
0204 ”Даде Реља с барјака јабуку,
0205 ”А побјеже трагом за Грујицом;
0206 ”А наљезе бане Радивоје,
0207 ”А завика ага Белил-ага:
0208 ” ”Дај дарове, бане Радивоје. ”
0209 ”Даје Раде од злата наџаке,
0210 ”А побјеже трагом за Рељицом;
0211 ”А наљезе Старина Новаче,
0212 ”А завика ага Белил-ага:
0213 ” ”Дај дарове, Старина Новаче!
0214 ” ”Али сврћи да их дијелимо. ”
0215 ”Ја погледах, моја стара мајко,
0216 ”Е се ками уздах у Новака,
0217 ”Новак даде сребрну синију
0218 ”И на њојзи два од злата сана
0219 ”И у њима дванаест ожица
0220 ”И сву гују од сувога злата
0221 ”И око ње алем камен драги,
0222 ”Па побјеже Новак за сватима,
0223 ”Ту ме, мајко, јади задесише;
0224 ”Ал’ ево ти Милоша војводе,
0225 ”А завика ага Белил-ага:
0226 ” ”А војвода, Обилић-Милошу!
0227 ” ”Дај дарове из Будима града,
0228 ” ”Али сврћи да их дијелимо,
0229 ” ”Ма не сврћи, но давај дарове,
0230 ” ”Немој с ништа изгубити главу. ”
0231 ”Кад га виђе војвода Милошу,
0232 ”Па му даде бедевију суру
0233 ”Оракћену и опусаћену.
0234 ”Кад ја виђег, моја стара мајко,
0235 ”Ту ме виши јади задесише:
0236 ”Ја се уздах у Милоша, мајко,
0237 ”А побјеже трагом за Новаком.
0238 ”Кад ево ти Ердељића бана,
0239 ”А завика ага Белил-ага:
0240 ” ”Дај де дара, Ердељићу бане!
0241 ” ”Што су ти га у Будиму дали,
0242 ” ”Али сврћи да га дијелимо. ”
0243 ”Бан му даде седло оковато,
0244 ”А побјеже за Милошем трагом;
0245 ”У то, мајко, свати пет стотина,
0246 ”Сваки даде господске дарове,
0247 ”А све бјеже један за другијем,
0248 ”Ја најстражњи уз ђевојку, мајко,
0249 ”Кад наљегох путем широкијем,
0250 ”А завика ага Белил-ага:
0251 ” ”Ђевербаша, Краљевићу Марко:
0252 ” ”Дај дарова из Будима града,
0253 ” ”Али сврћи да их дијелимо,
0254 ” ”За ђевојку ни питат’ те нећу. ”
0255 ”Ја завиках, стара моја мајко:
0256 ”Ласно ћемо, драги господару,
0257 ”Дара мало, а ђевојка туђа,
0258 ”Нећу с њега заметати кавге,
0259 ”Него аго, драги господару:
0260 ”Добро ми је жеђа додијала,
0261 ”Готово сам Шарцу кидисати,
0262 ”Да му пијем крви испод грла,
0263 ”Но не знаш ли ђегођ воде ладне,
0264 ”Да отпојим себе и Шарина?
0265 ”Па ћемо се ласно насулити. ”
0266 ”Ага ђипи на ђогина, мајко,
0267 ”А завика грлом бијелијем:
0268 ” ”За мном, Марко, пси ти ј…и мајку,
0269 ” ”Има овђе доста воде ладне. ”
0270 ”Па обрну путем широкијем
0271 ”Да ми каже ђе је вода ладна.
0272 ”Ја погледах на ђевојку, мајко,
0273 ”Кад ћевојка грозне сузе пушта,
0274 ”Све мараме сузам’ поквасила,
0275 ”Стакају се ђогу низ копита,
0276 ”Кад ја виђех, моја стара мајко,
0277 ”А тако ми Бога праведнога!
0278 ”Све ми срце пуче за ђевојком,
0279 ”Па помислих, стара моја мајко,
0280 ”Боље ми је погинути ође,
0281 ”Но срамотно дома долазити,
0282 ”Па потегох даровницу ћорду,
0283 ”Њом ударих Белил-агу страга
0284 ”По рамену и по десној руци,
0285 ”А зажмурих очи обадвије,
0286 ”Да не виђу кад ћу погинути.
0287 ”Кад погледах на Турчина, мајко,
0288 ”Кад ту аге белил-аге нема,
0289 ”Но му стоје бакрачлије празне,
0290 ”На лабуду нема господара,
0291 ”Него двије поле око коња.
0292 ”Кад ја виђох, моја стара мајко,
0293 ”Тада ђипих од Шарина мога,
0294 ”Силну аги те посјекох главу,
0295 ”А узех му свијетло оружје,
0296 ”А свукох му панцир и кошуљу,
0297 ”Па завиках лијепу ђевојку:
0298 ”А Будимко, моја снахо драга!
0299 ”А ну сјаши бијесна ђогина,
0300 ”Те искупи господске дарове,
0301 ”Е ћу мало поћерати Турке.
0302 ”Па посједох бијесна Шарина,
0303 ”А потегох пламениту ћорду,
0304 ”Те рашћерах јаничаре Турке,
0305 ”Ту посјекох стотину Турака,
0306 ”Отех њима стотину хатова,
0307 ”Он’ остало гором побјегнуло.
0308 ”Ја се, мајко, опет натраг вратих,
0309 ”Док ја дођох Будимци ђевојци,
0310 ”Кад ђевојка скупила дарове,
0311 ”А свезала коње витезове.
0312 ”Ми с’ отоле подигосмо, мајко,
0313 ”Понијесмо господске дарове,
0314 ”Поведосмо стотину парипа
0315 ”И стотину глава од Турака,
0316 ”Да тражимо киту и сватове.
0317 ”Ниђе, мајко, свата ђавољега,
0318 ”Но Сибињу прије долазили,
0319 ”И казали бан-војводи Јанку,
0320 ”Ђе су Турци изгубили Марка
0321 ”И отели лијепу ђевојку:
0322 ”Ту су црне пјесме запјевале,
0323 ”А барјаци стрмо обрнули,
0324 ”Жале, мајко, мене и ђевојку,
0325 ”Више мене него и ђевојку:
0326 ”Куд ће наша брука до вијека!
0327 ”Кад виђоше мене и ђевојку,
0328 ”Ђе водимо стотину парипа
0329 ”И стотину глава од Турака,
0330 ”И лабуда аге Белил-аге,
0331 ”И на њему белил-бега глава!
0332 ”Ту се шемлук тежак учинио,
0333 ”Три велика кола заиграла,
0334 ”И велике пјесме запјевале.
0335 ”Ту вјенчасмо Јанка и ђевојку,
0336 ”Свадбовали за неђељу дана,
0337 ”И дадох им господске дарове,
0338 ”Сваком, мајко, што је кога било,
0339 ”Они мене афериме празне,
0340 ”Што никоме ништа не требује,
0341 ”А ја узех шићар од Турака,
0342 ”Тијем сам се добро помогао,
0343 ”Тада сам се, мајко, препануо
0344 ”Што нијесам у вијеку своме,”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.