[Kad se ženi Ćurčića Lutvaga]
Kad se ženi Ćurčića Lutvaga,
On uzima Šidu Fejzaginu.
Poručuje Šida Fejzagina:
„Čuješ mene Ćurčića Lutvaga,
Sreži meni bejaz anteriju, 5
Pa mi kiti puca niz njedarca,
Česta puca, gđe ’no srce kuca,
Sve od srme i od čista zlata.
Da ne more ni al-katmer proći,
A kamo li ruka od junaka!“ 10
Lutvo joj je srezat ne mogaše,
Već on ide u kahvu jaranim’,
A sve šuti ništa ne besjedi,
Pitali ga u kahvi jarani:
„Što si tužan Ćurčiću Lutvaga?“ — 15
— „Prođ’te me se u kahvi jarann!
Sinoć mi je draga poručila,
Da joj režem bejaz anteriju,
Da joj kitim puca niz njedarca,
Česta puca gđe ’no srce kuca, 20
Sve od srme i od čista zlata,
Da ne more ni al-katier proći,
A kamo li ruka od junaka,
A ja joj je srezati ne mogu.“
Kad to čuše u kahvi jarani, 25
Poskočiše na noge lagane,
Srezaše mu bejaz anteriju,
Udariše puca niz njedarca,
Česta puca gđe 'no srce kuca,
Sve od srme i od čista zlata, 30
Da ne more ni al-katmer proći,
A kamo li od junaka ruka,
Dadoše je Ćurčića Lutvagi.
Nu da vidnš Ćurčića Lutvage
On uzima bejaz anteriju, 35
Pa je nosi Šidi Fejzaginoj.
Tu su oni đerdek učinili.
Nu da vidiš Šide Fejzagine:
Gđe oblači bejaz anternju,
A sapuča puca niz njedarca, 40
Česta iuca, gđe ’no srce kuca,
Da ne more ni al-katmer proći,
A kamo li od junaka ruka,
Nu da vidiš Ćurčića Lutvage
Prosiplje joj puca niz njedarca. 45
Ljuto cvili lijepa đevojka,
Al ne cvili Ćurčiću Lutvaga
Sva joj sasu puca u njedarca,
Česta puca, gđe ’no srce kuca,
Sve od srme i od čista zlata. 50
Nije mog’o ni al-katmer proći,
A sad more od junaka ruka.
Pa joj vadi dvije bjele dojke,
Ljubi curu među oči crne,
Lahko štipa za bijele dojke. 55
