Кад се Марко препануо

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кад се Марко препануо

Вино пије Краљевићу Марко
У својему двору бијеломе,
С њиме пије остарела мајка.
Кад се хладна понапише вина,
Мајка Марку тако бесјеђаше: 5
„О, мој синко, Краљевићу Марко,
„Откако си на ноге устао,
„И бритке се сабље дохватио
„И твојега Шарца дебелога,
„Јеси ли се икад препануо?“ 10
А вели јој Краљевићу Марко:
„Јесам једном, моја стара мајко:
„Кад с’ ожени војевода Јанко
„Из Будима града бијелога
„Милом кћерцом од Будима краља. 15
„Јанко силне свате сакупио,
„Сакупио свата три стотине,
„Мене, мајко, метну за дјевера,
„Да му будем дјевер уз дјевојку.
„Па када се свати сакупили, 20
„Пут Будима града оправисмо.
„А кад, мајко, дођосмо Будиму,
„Дивно нас је краљу дочекао,
„Дочекао краљу и краљица.
„Утоме нас гласи допадоше: 25
„Да је Арап путе пресјекао,
„Да он чека на друму сватове,
„Да му свати иду на мејдана,
„Ил’ да даду лијепу дјевојку;
„Препаде се краљу и краљица, 30
„А и нама мило не бијаше.
„Лијепо нас. краљу даривао,
„Сваком свату што за кога бјеше,
„Мени, мајко, ништа не дадоше,
„Но за руку лијепу дјевојку. 35
„Из двора нас дивно испратише,
„Отпрати нас краљу и краљица,
„Краљ ми даде сабљу саковану,
„Саковану од сухога злата,
„Па је мени краљу говорио: 40
„„На ти сабљу, Краљевићу Марко,
„„На аманет теби кћерцу давам,
„„Не пусти ми кћерцу за Арапа.““
„А краљица од злата јабуку:
„„На ти, Марко, од злата јабуку 45
„„И чувај ми кћерцу до Сибиња,
„„До Сибиња, докле Јанку дођеш.““
„Па с отале, мајко, подигосмо,
„Отидосмо друмом широкијем.
„Док ево ти црна Арапина, 50
„Украј пута друма широкога,
„На његову вранцу великоме.
„Колико је Арап пресилио,
„Голу сабљу у облаке баца,
„У зубе је голу дочекује. 55
„Па све редом свате дозиваше,
„Да му они иду на мејдана,
„Ал’ оставе на друму дарове;
„Сви сватови бацише дарове,
„Побјегоше свати у планину, 60
„Док на друму нитко не бијаше,
„Осим мене с лијепом дјевојком.
„Ал’ завика црни Арапине:
„„А чујеш ли, дјевере с дјевојком,
„„Ја л’ остави даре и дјевојку, 65
„„Ја ли ходи мени на мејдана!““
„А кад зачу лијепа дјевојка,
„Загрли ме рукама објема,
„А грознијем сузама залива:
„„Не пусти ме за Арапа, Марко! 70
„„Немој, Марко, за Бога једнога!““
„Уто мени на ум паде, мајко,
„Како ме је краљу даровао,
„Даровао краљу и краљица
„И предали тешка аманета, 75
„И дјевојка сузом заливала,
„И куми ме Богом великијем,
„Пак' од себе отурих дјевојку:
„„А, не бој се, лијепа дјевојко!
„„Док је моја на рамену глава, 80
„„Пуштат’ тебе за Арапа нећу.““
„Пак окрочих Шарца дебелога,
„А навукох самур на обрве,
„На Арапа загон учинио,
„Голом сабљом у бијелу руку. 85
„А кад сам се, мајко, примакао,
„Ја сам мојом сабљом затегао,
„И обје сам очи зажмурио;
„А када сам очи отворио,
„Арапа сам био дохватио, 90
„На двије га поле пресјекао,
„И под њиме вранца дебелога,
„Да не може носит’ ни самара,
„То л’ Арапа, свога господара.
„Арапу сам главу одсјекао, 95
„Пак отидох лијепој дјевојци:
„„Снашо моја, лијепа дјевојко,
„„Купи, снашо, по друму дарове.
„„Ја отидох по гори сватове.““
„Кад ли, свата нема ниједнога, 100
„А дјевојка скупила дарове;
„Па отале са дјевојком пођох.
„Док смо дошли до Сибиња јанку,
„Бијасмо се ноћи прихвагили;
„Кад дођосмо двору Јанковоме, 105
„Ја ослушнух под пенџер од куле,
„Кад сватови пијо вино хладно,
„Вино пију, разговарају се:
„„А, луд ти је Краљевићу Марко,
„„Да с дјевојком он изгуби главу!““ 110
„А кад зачух, моја стара мајко,
„Ја задрмах халком на вратима,
„А из двора Јанко проговара:
„„Ко то ноћас лупа на авлији?“
„А ја викнух иза свега гласа: 115
„„Побратиме, војевода Јанко,
„„Отвори ми од авлије врата,
„„Е те зове Марко побратиме,
„„И води ти лијепу дјевојку,
„„И носи ти од Арапа главу!““ 120
„А кад зачу од Сибиња Јанко,
„Хитро скочи, у авлију сиђе
„И отвори од авлије врата,
„Пољуби се са мном и дјевојком.
„А ја сам ти Јанку бесједио: 125
„„На ти главу, побратиме Јанко,
„„Нека знадеш, мио побратиме,
„„Каква имаш добра побратима.““
„Изиђосмо на бијелу кулу.
„А када ме свати угледаше, 130
„Нимало им мило не бијаше.
„Помаче се један до другога,
„У софри ми мјесто направише,
„Ту стадосмо пити вино хладно.
„Док се хладна напојисмо вина, 135
„А ја зазвах лијепу дјевојку:
„„Снашо моја, лијепа дјевојко,
„„Донеси ми сватовске дарове!““
„Те даровах господу сватове.
„Јанко мене даровао дивно, 140
„Даде мени од злата колајну,
„А дјевојка од злата јабуку.
„Тада сам се препануо, мајко,
„Никад више за живота мога.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Краљевић Марко, народна песмарица, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1913., стр. 185-189.