Кад дођу у собу, онда сватске дјевојке пјевају:
Изведи, брате, сеју за руку!
А њене другарице одговарају:
Извео би је, ал' ми је жао.
Ове прве прихвате:
Кад ти је жао, што си је дао?
Онда сви скупа почну пјевати:
Зет се и шура договарају
Преко сабора с чарним очима: 5
"Изведи, брате, сеју за руку." —
"Извео би је, ал' ми је жао." —
"Жао не жао, ти си је дао."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 65.
