Кад Мориће похваташе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Кад Мориће похваташе

Кад Мориће похваташе
уз Коваче поведоше,
уз Коваче, над Коваче,
а одатле на Јековац.
У ичкалу затворише, 5
у зиндан их побацаше.
Кад то чула Морић мајка,
полетјела кроз Сараче.
Мајка цичи, косе чупа.
Све сараче расплакала. 10
Кад је била пред Имаре,
љуто цичи Морић мајка,
русе косе мајка чупа,
око себе разбацује.
Све Имаре расплакала. 15
Кад је била пред капију,
молила се капиџији:
"Богом брате, капиџија,
пропусти ме колћехаји."
Турчин бјеше капиџија, 20
пропустио Морић мајку
Кад је била колћехаји,
молила се Морић мајка:
"Богом брате, колћехаја,
пусти мени једног сина: 25
јали Ибру, јали Пашу,
на поклон ти два чифлука,
и бијели моји двори!"
Сажали се колћехаји,
пусти њојзи оба сина. 30
За то чуше амиџићи,
амиџићи и дајџићи
дигоше се колћехаји:
"Што нам пушћа два хајдука,
два хајдука, два Морића!" 35
Говорио колћехаја:
"Превари ме Морић мајка."
Па он пушћа телал-агу,
телал виче по чаршији:
"Ко нам каже за Мориће, 40
даћемо му сто дуката."
Телал виче три мјесеца,
нитко њему не казује.
Једноћ викну на Башчаршиј',
код њег стаде једна цура, 45
једна цура малодобна.
Говорила телал-аги:
"Дај ти мени сто дуката,
казаћу ти за Мориће.
Ено њих на Ат-мејдану, 50
у Тулића б'јелу двору,
затворени три мјесеца."
Кад то чуо телал-ага,
он је води колћехаји.
Он јој даде сто дуката. 55
И он посла чохадаре,
Тулић-дворе бастисаше,
на лежеће повезаше,
до два брата, два Морића.
На Ат-мејдан поведоше, 60
а отале на Латинлук.
Кад су били кроз Латинлук,
тад запјева Морић Ибро:
"Латинлуче, мрачан ти си,
Анђо моја, дилбер ти си! 65
Доста пут ме напојила,
и мезетом нахранила!
Сутра ћу ти умријети!"
Одатле их поведоше,
уз Варош их наведоше, 70
а запјева Морић Пашо:
"Ој Вароши равна ти си,
Јелко моја, дилбер ти си!
Пуно пут ме напојила
и мезетом нахранила! 75
Сутра ћу ти умријети!"
Одатле их поведоше,
уз Коваче наведоше.
Кад су били под Табију
замоли се Морић Ибро: 80
"Богом браћо, чохадари,
застав'те се под Табијом,
да ја видим сво Сарај'во:
у Сарај'ву моје дворе,
у дворима стару мајку, 85
спомиње ли свога Пашу
и млађега сина Ибру!"
Одатле их поведоше,
у ичкалу затворише,
тешко гвожде навалише, 90
у зиндан их побацаше.
Хабер дође старој мајци,
у послу се придесила,
стара мајка питу куха,
у руци јој златан ибрик, 95
а у другој оклагија.
Мајка лети, љуто цвили,
тешко куне чаршилије,
што дадоше два јунака,
два јунака два Морића, 100
она лети на Коваче.
Кад је била пред ичкалу,
нађе врата затворита.
Ту се мајка бајлисала.
Изун дође колћехаји, 105
да с' удаве два Мoрића.
Два хамала доведоше,
танак тенеф јоглајсаше,
и тамницу отворише.
Говорили чохадари: 110
"Хајде, бујрум, Морић Пашо,
вакти-сахат теби дош'о,
ваља, Пашо, умирати!"
Лахко Морић Пашо скаче,
тешке синџир-халке звече. 115
Кад је био на Табији,
молио се Морић Пашо:
"О Бога вам, чохадари,
дајте изун Морић Паши,
да ја узмем авдест на се, 120
да ја клањам два рећата!"
Допустише Морић Паши,
узе авдест, клања Пашо.
Тад га турски посадише,
на њег тенеф наметнуше, 125
а хамали притегоше...
Топ му пуче на Табији,
удавише Морић Пашу.
Чохадари с' повратише,
Морић Ибри говорише: 130
"Хајде, бујрум, Морић Ибро!"
Ибро скаче, халке звече.
Кад изиђе на Табију
и угледа брата Пашу,
удављена на Табији, 135
проли сузе Морић Ибро,
рахмет даде своме брату.
И он моли чохадаре,
да он узме авдест на се,
и да клања два рећата. 140
Изун даше чохадари.
Када клања Морић Ибро,
и њег турски посадише,
јагли тенеф наметнуше,
а хамали притегнуше... 145
Када тенеф попустише,
Ибро очи исколачи...
Опет тенеф притегнуше,
а кад опет попустише,
Ибро очи исколачи... 150
Опет тенеф притегоше,
а кад опет попустише,
говорио Морић Ибро:
"Донесите демискију,
извадите хамајлију, 155
из деснице руке моје!"
Донесоше, извадише.
јагли-тенеф притегоше.
Топ му пуче на Табији,
удавише Морић Ибру. 160
Тад им мајку разтризнише.
Морић мајка улетјела
у ичкалу, на Табију.
Када видје удављена
оба сина, два Морића, 165
тад зацвили и завришћа:
"Рано, рано, два Морића!"
Како на њих мајка пала,
више није ни устала.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Кад Мориће похваташе, Рукописна збирка Мухамеда Фејзи-бега Кулиновића из Сарајева. Пјесма је први пут објављена у књизи Ђенане Бутуровић, Морићи. Од стварности до

усмене предаје, Сарајево 1983, стр. 207-211.

  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 291-296.