Kad Moriće pohvataše
Kad Moriće pohvataše
uz Kovače povedoše,
uz Kovače, nad Kovače,
a odatle na Jekovac.
U ičkalu zatvoriše, 5
u zindan ih pobacaše.
Kad to čula Morić majka,
poletjela kroz Sarače.
Majka ciči, kose čupa.
Sve sarače rasplakala. 10
Kad je bila pred Imare,
ljuto ciči Morić majka,
ruse kose majka čupa,
oko sebe razbacuje.
Sve Imare rasplakala. 15
Kad je bila pred kapiju,
molila se kapidžiji:
"Bogom brate, kapidžija,
propusti me kolćehaji."
Turčin bješe kapidžija, 20
propustio Morić majku
Kad je bila kolćehaji,
molila se Morić majka:
"Bogom brate, kolćehaja,
pusti meni jednog sina: 25
jali Ibru, jali Pašu,
na poklon ti dva čifluka,
i bijeli moji dvori!"
Sažali se kolćehaji,
pusti njojzi oba sina. 30
Za to čuše amidžići,
amidžići i dajdžići
digoše se kolćehaji:
"Što nam pušća dva hajduka,
dva hajduka, dva Morića!" 35
Govorio kolćehaja:
"Prevari me Morić majka."
Pa on pušća telal-agu,
telal viče po čaršiji:
"Ko nam kaže za Moriće, 40
daćemo mu sto dukata."
Telal viče tri mjeseca,
nitko njemu ne kazuje.
Jednoć viknu na Baščaršij',
kod njeg stade jedna cura, 45
jedna cura malodobna.
Govorila telal-agi:
"Daj ti meni sto dukata,
kazaću ti za Moriće.
Eno njih na At-mejdanu, 50
u Tulića b'jelu dvoru,
zatvoreni tri mjeseca."
Kad to čuo telal-aga,
on je vodi kolćehaji.
On joj dade sto dukata. 55
I on posla čohadare,
Tulić-dvore bastisaše,
na ležeće povezaše,
do dva brata, dva Morića.
Na At-mejdan povedoše, 60
a otale na Latinluk.
Kad su bili kroz Latinluk,
tad zapjeva Morić Ibro:
"Latinluče, mračan ti si,
Anđo moja, dilber ti si! 65
Dosta put me napojila,
i mezetom nahranila!
Sutra ću ti umrijeti!"
Odatle ih povedoše,
uz Varoš ih navedoše, 70
a zapjeva Morić Pašo:
"Oj Varoši ravna ti si,
Jelko moja, dilber ti si!
Puno put me napojila
i mezetom nahranila! 75
Sutra ću ti umrijeti!"
Odatle ih povedoše,
uz Kovače navedoše.
Kad su bili pod Tabiju
zamoli se Morić Ibro: 80
"Bogom braćo, čohadari,
zastav'te se pod Tabijom,
da ja vidim svo Saraj'vo:
u Saraj'vu moje dvore,
u dvorima staru majku, 85
spominje li svoga Pašu
i mlađega sina Ibru!"
Odatle ih povedoše,
u ičkalu zatvoriše,
teško gvožde navališe, 90
u zindan ih pobacaše.
Haber dođe staroj majci,
u poslu se pridesila,
stara majka pitu kuha,
u ruci joj zlatan ibrik, 95
a u drugoj oklagija.
Majka leti, ljuto cvili,
teško kune čaršilije,
što dadoše dva junaka,
dva junaka dva Morića, 100
ona leti na Kovače.
Kad je bila pred ičkalu,
nađe vrata zatvorita.
Tu se majka bajlisala.
Izun dođe kolćehaji, 105
da s' udave dva Morića.
Dva hamala dovedoše,
tanak tenef joglajsaše,
i tamnicu otvoriše.
Govorili čohadari: 110
"Hajde, bujrum, Morić Pašo,
vakti-sahat tebi doš'o,
valja, Pašo, umirati!"
Lahko Morić Pašo skače,
teške sindžir-halke zveče. 115
Kad je bio na Tabiji,
molio se Morić Pašo:
"O Boga vam, čohadari,
dajte izun Morić Paši,
da ja uzmem avdest na se, 120
da ja klanjam dva rećata!"
Dopustiše Morić Paši,
uze avdest, klanja Pašo.
Tad ga turski posadiše,
na njeg tenef nametnuše, 125
a hamali pritegoše...
Top mu puče na Tabiji,
udaviše Morić Pašu.
Čohadari s' povratiše,
Morić Ibri govoriše: 130
"Hajde, bujrum, Morić Ibro!"
Ibro skače, halke zveče.
Kad iziđe na Tabiju
i ugleda brata Pašu,
udavljena na Tabiji, 135
proli suze Morić Ibro,
rahmet dade svome bratu.
I on moli čohadare,
da on uzme avdest na se,
i da klanja dva rećata. 140
Izun daše čohadari.
Kada klanja Morić Ibro,
i njeg turski posadiše,
jagli tenef nametnuše,
a hamali pritegnuše... 145
Kada tenef popustiše,
Ibro oči iskolači...
Opet tenef pritegnuše,
a kad opet popustiše,
Ibro oči iskolači... 150
Opet tenef pritegoše,
a kad opet popustiše,
govorio Morić Ibro:
"Donesite demiskiju,
izvadite hamajliju, 155
iz desnice ruke moje!"
Donesoše, izvadiše.
jagli-tenef pritegoše.
Top mu puče na Tabiji,
udaviše Morić Ibru. 160
Tad im majku raztrizniše.
Morić majka uletjela
u ičkalu, na Tabiju.
Kada vidje udavljena
oba sina, dva Morića, 165
tad zacvili i zavrišća:
"Rano, rano, dva Morića!"
Kako na njih majka pala,
više nije ni ustala.
