Везак везла Хасан агиница,
По више ње Али пашиница,
Вели њојзи Хасан агиница:
„Сједи ниже, Али пашинице!
„Сједи ниже, соја си нижега, 5
„Јер је тебе влахиња родила
„У планини чувајући овце,
„У буково завијала лишће,
„У опрегљу дома донијела:
„А мене је кадуна родила 10
„У одаји на меку душеку,
„У чисту ме повијала свилу.“
Вели њојзи Али пашииица:
„Богме нећу, Хасан агинице!
„Ако ме је влахиња родила 15
„У планини чувајући овце,
„У буково завијала лишће,
„У опрегљу дома донијела,
„Ал' је мене Боги срећа дала
„Али пашу добра господара, 20
„Ја пашица, а ти бегиница.“
Жао било Хасан агиници,
Удрила је од ноге пашмагом,
На лишцу јој рану начинила.
Оде дома Али пашиница, 25
Па узима сјајно огледало
И онога сpмали јаглука,
Па утире своје бјело лишце.
Кад ето ти Али паше млада,
И ето ти Хасан аге старца. 30
Излазила Хасан агиница,
Хасан аги коња приватила,
Али нема Али пашинице.
Јошт да вели млади Али паша:
„Што 'во нема вјерне љубе моје, 35
„Да прифати коња по адету?
„Ако њојзи буде до невоље,
„Ја ћу њојзи бити у невољи:
„Ал' ако јој буде без невоље,
„Бићу њојзи на невољу тешку.“ 40
Вели њему Хасан агиница:
„Али пашо, мој ручни ђевере!
„Љуби ти се махом помамила,
„Те је љубе коњски измећари,
„Ено тије на бијелој кули, 45
„Ђе јој бјело нагрђено лишце.“
Кад то зачу паша Али паша,
Ево ти га љуби у одају:
„Љуби моја, дуго јадна била!
„Ко је тебе нагрдио лишце?“ 50
Она њему све по реду каже.
Кад то чуо паша Али паша,
Ето ти га брату у одају:
„Ајде брате, да се дијелимо!“
Стадоше се браћа дијелити. 55
Јошт да вели Али пашиница:
„Узми пашо Кумрију робињу.“
Вели њојзи Хасан агиница:
„Богме нећеш, Али пашинице!
„Није ти је влахиња спремила, 60
„Већ је мене опремио бабо.“
Вели њојзи паша Али паша:
„Муч', не вичи, вјерна љуби моја!
„Ја ћу тебе бољу добавити.“
Јошт му вели Али пашиница: 65
„Узми пашо! тевсију од злата.“
Али неда Хасан агиница:
„Богме нећеш, моја је тевсија,
„Тевсију ми поклонио бабо.“
Вели љуби паша Али паша: 70
„Муч', не вичи, драга љуби моја!
„Ја ћутебе боље добавити,
„Само нек се кује опростимо.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 82-84.
