Књигу пише Исус са небеса,
Па је шаље Тодорцу Приморцу,
Да приправља потајну вечеру,
Ди не коље прасац' ни јагањац',
Већ свог' сина од седам година! 5
Ње'га пита њег’ва стара мајка:
Бога теби мој сине Стеване!
Откуд' књнга од кога ли града?
И говори нејачак Стеване:
Бога вама[1] моја стара мајко! 10
Ово није од никаква града,
Ово шаље Исус са небеса,
Ово пнше моме драгом тати,[2]
Да он коље свог' сина Стевана,
Да приправи потајну вечеру; 15
Ал’ не море приправит’ потајну
Јере би он сагр’јешио душу:
(Видио би ангел са небеса!)
Прими Стеву аа бијелу руку,
Па га води у гору зелену: 20
Ноже бруси сузам' залијева.
И говори сићани Стеване:
Бога тоби а мој драги тата!
Ти ми иди у доње дућане,
Па ми купи свилу и свилане, 25
Па ми вежи црне оке моје,
Да се не бих Богу замјерио!
К њем' долети Ангел са небеса,
И говори Ангел са небеса:
„Не кољ’ сина не гријеши душе!" 30
И говори Тодорац Приморац:
Не варај ме Ангел са небеса,
Да се не бих Богу замјерио!
И говори Ангел са небеса:
„Бог је тебе мало испробао, 35
„Би л' му ћио вољу испунити."
↑Ово је нешто "фино" дошло у српску кућу ваљда онамо у Подравини; али је врло невично за српску пјесму, што се види из овое пјесме, јер оцу српски говори.
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 11-12.
