Истрага потурица

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Истрага потурица

0001 На хиљаду и седме стотине,
0002 При свршетку и друге године,
0003 Сабор чини владика Даниле
0004 На лијепо на поље Цетиње,
0005 А на сабор купи Црногорце,
0006 Завјет дају и весеље граде
0007 И пјевају пјесне од ужаса.
0008 Међу њима бане излазио,
0009 Па Србима божју помоћ зваше.
0010 Дивно му се Срби поклонише:
0011 „Бог и с вама, мили господаре!”
0012 Па им таде започео бане:
0013 „Чујте, браћо, моји Црногорци,
0014 Ви весело кола проводите
0015 И јуначке пјесне спомињете;
0016 Страх је мене и бојим се љуто,
0017 Ваша ће се радост укинути
0018 Као сваком Србу од Косова,
0019 Као Србу и грчкој држави,
0020 Који плачу вазда беспрестано!
0021 Пак чујете, браћо Црногорци,
0022 Кад помислим, ни жалит’ ми није —
0023 Кад за мудрост лудост одабраше
0024 И како се крвнички гоњају
0025 Од зависти и опаке ћуди
0026 И од силе рода православног.
0027 Знадете ли, моја браћо драга,
0028 Што је било у времена стара,
0029 Кад се Срби с Грчком завадише,
0030 Па им бјеху Срби додијали,
0031 Не мога их Грчка освојити,
0032 Грци Турке за браћу узеше,
0033 Из Азије те их доведоше,
0034 Те сву српску земљу погазише,
0035 Још српско царство раздробише,
0036 У туђа га стада расћераше?
0037 Камо срећа да Грци осташе,
0038 Но и сами себе утопише,
0039 Теке наше царство раздробише;
0040 Кад Татари ногам’ задрмаше,
0041 На Цариград пак се повратише,
0042 Заратише грчком Костадину
0043 И његово царство разрушише —
0044 Ето слога вјере православне!
0045 Сад свак плаче, браћо, без престанка,
0046 Не остаде крста од три прста
0047 Што се у туђе не савеза ланце.
0048 Јесте л’ чули, моји Црногорци,
0049 Због неслоге наше на Косову
0050 Какву жалост Срби дочекаше,
0051 Сви лакоми те се истурчише,
0052 А плашљиви слуге постадоше
0053 Сиротиња да су измећари,
0054 А јунаци у гору одоше,
0055 У хајдучко мјесто каменито,
0056 Па се крију јадни по јамама,
0057 По јамама и по пећинама,
0058 Оставише гори каменитој,
0059 Оставише добра у државе,
0060 Оставише поља и градове —
0061 Градови су камене пећине,
0062 А поља су студено камење,
0063 То су наша браћа Црногорци,
0064 Који сваку муку подносише
0065 Ради вјере и слободе драге.
0066 На нас клети навираше Турци
0067 Седам пута те не погазише
0068 И спалише наше колибице,
0069 Раздрмаше наше утробице,
0070 Да би нашу Гору сподобили,
0071 И под султанско крило окучили.
0072 Ал’ не ћеше јадни Црногорци,
0073 Но свакоју муку подносише
0074 За слободу своју одржати,
0075 Те султана не шће припознати.
0076 Но да видиш цара опакога,
0077 Он премами Станишу нашега,
0078 Баш Станишу, Иванова сина,
0079 И уз њега наше поглаваре,
0080 Већ од наше мале Горе Црне.
0081 На вјеру их царе преварио
0082 Да му дођу у Стамболу своме,
0083 Да не дира више Црногорце,
0084 А кад их је царе прикучио,
0085 Па им турску сабљу извадио,
0086 Пак Станиши те је говорио:
0087 ,О, Станиша, млади Црногорче,
0088 Ал’ ћеш своју вјеру преврнути
0089 Али моју сабљу пољубити
0090 По прифату каурскоме врату,
0091 И сви твоји Црногорци редом
0092 Сад бирајте које вама драго!’
0093 На муке се ударио Станко
0094 Са свакојаким братом Црногорцем,
0095 Виде страшну уру пред очима,
0096 Е џелати сабље извадише.
0097 Тадер Станко вјеру похулио,
0098 Сви главари на том пристадоше,
0099 Опаки их царе потурчио,
0100 И турскијем булам’ оженио,
0101 Оженише и ђецу имаше.
0102 Сад да видиш цара опакога,
0103 Он оправи Станишу својега
0104 И даде му своје јањичаре,
0105 Станка оправи ломној Гори Црној
0106 Да сподоби своју бабовину,
0107 Бабовину, Иванбеговину,
0108 Да сподоби и истурчи Станко
0109 Већ свакога редом Црногорца.
0110 Кад му баба гласи допадоше,
0111 Од жалости своју душу пушти;
0112 Ма не шћеше тако Црногорци,
0113 Али максим не испушти душу,
0114 Дочека га насред Зете равне,
0115 И заћера у Бушату Станка
0116 И расћера Турке јањичаре.
0117 Она браћа те се потурчише
0118 Црногорце лудо преварише
0119 Да се хоће опет покрстити
0120 И Христову вјеру прифатити —
0121 Примише их браћа Црногорци,
0122 Сваки свога на дому својему.
0123 Ево пуно доба и земана,
0124 Не шћеше се браћа покрстити,
0125 Но се зову цареви синови.
0126 И наша се земља отровала,
0127 Многи су се умножили Турци,
0128 Пред вама се браћа називају,
0129 Међу собом цареви синови,
0130 Све натајно нешто вијећају.
0131 И чујте ме, браћо Црногорци,
0132 Баш оћемо муку дочекати,
0133 И оће нас изневјерит’ Турци,
0134 Није тврда вјера у Турака.
0135 Знате, браћо, што је лани било,
0136 Кад на вјеру мене преварише
0137 И пред зетском црквом уфатише —
0138 Бог их клео јер ме не смакоше,
0139 Да не гледам жалост црногорску!
0140 Баш што ћете, браћо, дочекати
0141 Да вам турче вашу ђецу луду
0142 И да с’јеку моје Црногорце,
0143 Да вам сваке муке ударају.
0144 Час проклињем јер ме не смакоше!”
0145 Црногорци кад га разумјеше,
0146 Удрише им плами од ужаса,
0147 Створи им се од скрлета лице,
0148 А мрко се браћа погледаше,
0149 Па главари бану говораху:
0150 „Сјетуј, бане, ако Бога знадеш,
0151 Како ћемо Турке побједити
0152 И из наше земље исћерати!”
0153 На то њима бане одговара:
0154 „Чујте мене, моји Црногорци,
0155 Ви нећете Турке исћерати,
0156 Да им сваку страву ударите,
0157 Без крваве сабље и пољане —
0158 Другу страву Турци не познају;
0159 Пак удрите сваки на својега,
0160 Посјеците мало и велико,
0161 Да од врага не остане трага,
0162 Очистите земљу од некрсти!
0163 Нећете ли мене послушати,
0164 Кунем вам се вјером и свјештенством
0165 Да ја стојат’ на Цетиње нећу
0166 Нити слушат’ хоџе на мунаре,
0167 Но ћу ходит’ пут Русије равне,
0168 Ви радите што је вама драго!”
0169 А кад жалосни чуше Црногорци,
0170 Сви владици руку приватише,
0171 Једнокупно божју вјеру дају
0172 Да одиста хоће ударити
0173 И домаће све исјећи Турке;
0174 На крст његов вјеру уфатише
0175 И на пушку Мићуновић’ Вука,
0176 На његова бистра џефердара.
0177 И то било на Госпођу малу,
0178 Рок покладе прве оставише,
0179 А сјутрадан да кукају мајке.
0180 Јесен прође, а покладе дођоше,
0181 Али турске буле не кукаше,
0182 А за кавгу не спомена нејма.
0183 Кад покладе и рок пролазио,
0184 А љуто бане сјетно невесело,
0185 Пак дозива своју вјерну слугу,
0186 Слугу вјерну Бориловић’ Вука:
0187 „Чуј ме, Вуко, моја вјерна слуго,
0188 Ајде, Вуче, наврх поља равна,
0189 На бијелу Мартинову кулу,
0190 Доведи ми пет Мартиновићах!”
0191 Врло Вуче послушао бана,
0192 Па закрочи својега Гаврана,
0193 Дође Вуче наврх поља равна,
0194 На бијелу Мартинову кулу,
0195 И ту нађе пет Мартиновићах,
0196 Вуче каже да их зове бане.
0197 Хитро браћа на ноге усташе
0198 И одоше низ то поље равно,
0199 Докле бану у манастир дођоше,
0200 Бијелу му пољубише руку.
0201 Овако им бане бесједио:
0202 „Добро дошли, пет Мартиновића!
0203 Камо ваше фале и заклетве,
0204 Камо вама од Турака главе?
0205 Да грдно ли мене преваристе,
0206 Ма нијесте мене, ако Бог да;
0207 Ја ћу мене наћи мјеста глави,
0208 А ви ћете муке подносити!”
0209 Пак се браћа ружно погледаше,
0210 Ал’ говори војвода Батро:
0211 „,Ој владико, наше сунце жарко,
0212 Досад бисмо заметнули кавгу,
0213 Но не хоће браћа Црногорци —
0214 Турци јаци много су опаки,
0215 Па је мука на њих ударити!”
0216 Владика им тако говораше:
0217 „О Батрићу и Мартиновићи,
0218 Ко разгађе, у нас не погађе,
0219 Вук ситани, а цијеле овце,
0220 То не може бити никол’ко,
0221 Ко почиње, он се и побраја!”
0222 Војвода му тако говораше:
0223 „Чуј, владико, мили господаре,
0224 Ми пет синах што смо од Мартина
0225 Доиста те нећемо варати,
0226 Ако ћемо сви пет погинути;
0227 Но ако би надјачали Турци,
0228 Немој нашу ђецу оставити
0229 Да им Турци муке ударају,
0230 Пак ни наше родитеље старе —
0231 Ми хоћемо заметнути кавгу
0232 До нашега Рождества Христова!”
0233 Па им бане добра обећаје:
0234 „Немјоте ме, браћо, преварити —
0235 Ако бисте у бој погинули,
0236 Дивно ћу вас, браћо, укопати,
0237 Укопати и ожаловати
0238 И лијепи спомен учинити;
0239 Ради вјере први започесте,
0240 Ради вјереи слободе драге,
0241 Нек’ пјевају Срби на све стране
0242 За спомену рода јуначкога —
0243 Ваша ђеца ђе и моја глава
0244 И још ваши родитељи стари!”
0245 На томе се збору раздвојише.
0246 Пости про’ше, а Бадњи дан дође,
0247 Црне су их мисли спопануле
0248 А како ће заметнути кавгу.
0249 Пастирче им од овацах дође,
0250 Са малога поља Иногора,
0251 Па им момче тако кажеваше
0252 Да Алићи на пазара крећу,
0253 На бијела Града ободскога.
0254 Баш та вечер субота биваше,
0255 А сјутрадан царица неђеља,
0256 Баш неђеља кад пазаре Турци,
0257 У неђељу Бадњи дан бијаше.
0258 А кад зачу војвода Батрићу,
0259 Кад показа чобане овчаре
0260 За Алиће крваво кољено,
0261 Тадер Батрић браћи говораше:
0262 „А за Бога, моја браћо драга,
0263 Да чекамо пет браће Алића
0264 Када сјутра пођу на пазара!”
0265 А сви хитро послушаше Батра,
0266 Припасаше свијетло оружје,
0267 Сви у појас по две пушке мале
0268 И на раме сјајне џефердаре,
0269 А о бедрим’ маче оковане.
0270 Ноћно по’ше низ Цетиње равно,
0271 Докле селу Добрскоме до’ше,
0272 Накрај друма пута починуше.
0273 Докле жарко искочило сунце,
0274 Сунце грану, а Алићи до’ше,
0275 Пред њима је Зуко барјактаре,
0276 А за њиме Осман на кулашу,
0277 За Османом три брата рођена.
0278 Кад виђоше пет браће Алића,
0279 Кад виђоше пет Мартиновића,
0280 Врло су се Турци забашили —
0281 Кад Србима Бадњи вечер бива,
0282 Откуда се онђе намјерише!
0283 Пак им Турци добро јутро зваху,
0284 Али им Срби добро прифатише:
0285 „Добро дошли, пет браће Алића!”
0286 Ал’ говори Осман са кулаша:
0287 „О Батрићу, српска војводо,
0288 Која те је хала нанијела,
0289 Те си тако с браћом подранио —
0290 Да ли јутрос не береш бадњаке!”
0291 Одговара Батрићу војвода:
0292 „О Османе, турска арамбашо,
0293 Твоја ме је жеља донијела,
0294 Јер не могу подносити фале
0295 Што се Турци кроз механе фале,
0296 Кроз механе и кроз кафехане —
0297 Турци фале пет браће Алића,
0298 А и срби пет Мартиновића,
0299 Ко је бољи јунак од којега,
0300 Па смо дошли да се огледамо!
0301 Но, Османе, турска арамбашо,
0302 Ја не радим мејдан пријеваром
0303 Да ме твоји не прекоре Турци,
0304 Но да нашу срећу окушамо
0305 На доброме пољу на видику,
0306 Ђе нам нејма мајке ни љубовце,
0307 А ђе Срба ни Турчина нејма —
0308 Ал’ ти драго бистрим џефердаром
0309 Ал’ малијем пушкам’ из појаса
0310 Ал’ на ваше сабље димискије,
0311 Ми на наше маче оковане,
0312 Сад бирајте што је вама драго!”
0313 Кад Батрића разумјеше Турци:
0314 „О Батрићу, српска војводо,
0315 Баш ћемо се сабљам’ огледати!”
0316 Потурише бистре џефердаре,
0317 Потурише и те пушке мале —
0318 Само оштра гвожђа у рукама.
0319 Ал’ говори војвода Батрићу:
0320 „Чуј, Османе, силна потурице,
0321 Са мном ћеш се, Туре, огледати;
0322 А Зукана, твога барјактара,
0323 Зука твога на Томаша мога;
0324 А твојега брата Хибраима
0325 На Ивана на брата мојега;
0326 Марка мога на Мехмеда твога;
0327 Суља твога на Милоша мога!”
0328 Искочише страшне мејданџије
0329 Накрај друма пута широкога.
0330 Боже мили, да је гледат’ коме
0331 Ђе се десет браће ударише
0332 На бијелу дану на видику!
0333 Мачем махну Мартинов Томаше
0334 И посјече Зука барјактара,
0335 Паде Зуку на пољану глава.
0336 Томаш гледа војводу Батра
0337 И Османа, турског буљубашу —
0338 Мачем махну војвода Батрићу
0339 И Осману откинуо руку,
0340 Паде њему сабља на пољану,
0341 Другом махну, посјече му главу.
0342 Ал’ да видиш Мартинов’ Ивана,
0343 Он пресјече Туре Ибраима,
0344 Више паса укиде га с гласа,
0345 Паде Туре на обједв’је стране,
0346 Полак тамо, а полак овамо.
0347 Па да видиш Мехмеда и Марка —
0348 Али Марко мачем замахнуо,
0349 На лоше га мјесто дофатио,
0350 По калпаку и челу јуначком,
0351 Скочише му очи на пољану,
0352 Мехмед паде у траву на главу.
0353 Ал’ да видиш Суља и Милоша,
0354 Крвнички се гоне по мејдану,
0355 Удараху ране по животах,
0356 Ма Милошу ослабила рука,
0357 Грдно му је сабљом дофаћена.
0358 Милош кличе свог брат Томаша;
0359 Томаш скочи, а из грла викну:
0360 „А Милошу, црн ти образ био,
0361 Срамота је по два на једнога,
0362 Тако ли се цијени поштење,
0363 Тако ли се мејдан задобива!”
0364 Па замахну мачем зеленијем
0365 И Алића дофатио Суља
0366 По дофату и турскоме врату.
0367 Боже мили чуда великога,
0368 Дивна гласа и весела дана,
0369 Посјекоше пет Мартиновића,
0370 Посјекоше пет браће Алићах,
0371 Ал’ им божја воља припомага!
0372 Кренуше се пет Мартиновића
0373 И узеше све турско оружје
0374 И кулаша коња Османова,
0375 Па дођоше Пољу цетињскоме.
0376 А кад они накрај поља до’ше,
0377 Па не иду путем управијем,
0378 Да се не би растурили гласи,
0379 Да не чују иногорски Турци,
0380 Иногорски и јабучки Турци
0381 И крвави дубовички Турци,
0382 На који су седам Мустафића
0383 Од једнога и оца и мајке.
0384 А кад до’ше на бијелу кулу,
0385 Па се диже војвода Батрићу,
0386 Ево пође низ то поље равно,
0387 До бијеле цркве манастира,
0388 Појави се Бориловић Вуку,
0389 Баш натајно, да не чује бане.
0390 Овако му Батрић говораше:
0391 „Мили брате, Бориловић Вуко,
0392 Ајде са мном на бијелу кулу,
0393 Собом узми обадва Новака
0394 Од крвава села Велестова,
0395 С Велестова и села Дупила,
0396 И барјактар’ од Његуша Станка,
0397 Д аидемо да пијемо вино,
0398 Јер сам добра лова уловио,
0399 Посјек’о сам пет браће Алићах
0400 И довео коња Османова
0401 И њиово свијетло оружје!
0402 Но чуј, брате, Бориловић-Вуко,
0403 Немој тако кажевати бану,
0404 Јер вас неће пуштати владика,
0405 Јер сте њему највјерније слуге,
0406 Два Новака и барјактар Станко,
0407 А ти си му вазда уз кољено,
0408 Јер хоћемо заметнути кавгу,
0409 Удрићемо на домаће Турке,
0410 Пак што Бог да и срећа јуначка —
0411 Кад сам љуте змије погубио,
0412 Од који ме понајстраше било,
0413 Сад је моје срце узиграло!
0414 Овако ћеш преварити бана
0415 Да вас зовем на софру јуначку,
0416 Да заједно испијамо вино!”
0417 Врло му се Вуче радоваше,
0418 Па пољуби војводу Батрића
0419 Под калпаком у чело јуначко:
0420 „Благо мени, српска војводо,
0421 Ти најпрви окрвави руке!”
0422 На томе се збору раздвојише.
0423 Мудро Вуче превари владику,
0424 Бијелу му пољубио руку:
0425 „Ја те молим, мили господаре,
0426 Послали су пет Мартиновићах,
0427 Зову мене браћа на Рождество
0428 И тебе су добро поздарвили
0429 Да им пошљеш обадва Новака
0430 И барјактар-Пиму од Његушах
0431 Да весело Божић проведемо!”
0432 Тако њему одговара бане:
0433 „Пошли с Богом, моје вјерне слуге,
0434 Немојте се изопити с вином,
0435 Јера у њих има добра вина,
0436 Добра вина из приморја равна,
0437 Из питома Тивта и Маина,
0438 Од туча би разломило главу!”
0439 Бијелу му прифатише руку,
0440 Сва четири пољем одлазише
0441 И дођоше наврх поља равна,
0442 На бијелу Мартинову кулу.
0443 Ал’ их браћа добро дочекаше,
0444 Доста дају ракије и вина,
0445 Изнесоше Алићах оружје
0446 И кулаша, коња Османова.
0447 Кад виђеше владичине слуге,
0448 Живо им се срце весељаше.
0449 Наложише блажене палице,
0450 Па уждише вошану свијећу,
0451 Прелише их вином и пшеницом,
0452 Пак се моле Христу спаситељу
0453 Да им буде вазда у помоћи;
0454 Од радости мало вечераше.
0455 Ал’ говори Бориловић Вуко:
0456 „Похитајте, моја браћо драга,
0457 Живо ми се срце узиграло!
0458 Но ђе ћемо саде ударити?”
0459 Ал’ говори Мартинов Томашу:
0460 „Стани, брате, Бориловић’ Вуко,
0461 Ваља Турке преварити мудро,
0462 Није шала седам Мустафића,
0463 И четири Хусеиновића,
0464 Два Амзића, два брата рођена,
0465 И другије петнајест Турака
0466 На крваву селу Дубовику!
0467 Понесимо ракије и вина
0468 И остале турске посластице,
0469 Како смо их вазда научили,
0470 На бијелу Мустафину кулу,
0471 Да на вино Турке преваримо;
0472 Тебе ћемо оставити,Вуче,
0473 За бијелом Мустафином кулом,
0474 Да се клети на осјете Турци!
0475 Как’ рекоше, тако учинише,
0476 Девет Срба заједно кренуше
0477 Докле селу Дубовику до’ше,
0478 Заклонише за плотином Вука
0479 И те вјерне владичине слуге.
0480 А војвода тако говораше:
0481 „Чујте мене, обадва Новака,
0482 И витеже Станко барјактаре
0483 И рођаче Бориловић-Вуче,
0484 Чим чујете међу Турцим кавгу,
0485 Ход’те брже на бијелу кулу,
0486 Биће вама отворена врата!”
0487 Па војвода Турке дозиваше.
0488 Кад пред б’јелу кулу долазише,
0489 Сретоше га браћа Мустафићи:
0490 „Добро дошли, пет Мартиновића!”—
0491 „Бог и с вама, Турци, браћо драга!”
0492 велики им пешкеш доносише.
0493 Па сазваше браћа Мустафићи
0494 Све поредом дубовичке Турке —
0495 Није шала, тридесет Турака,
0496 Па им дају турске посластице,
0497 Па им дају ракије и вина,
0498 У коју је меда и шећера.
0499 Лакоми се изопише Турци,
0500 Попадаше по бијелој кули.
0501 Но да видиш пет Мартиновићах
0502 Ђе пламене маче повадише,
0503 Па у Турке јуриш учинише,
0504 Покликоше обадва Новака,
0505 Два Новака и барјактар-Станка
0506 И витеза Бориловић-Вука.
0507 Искочише из плотине вуци,
0508 Вељу жалост дочекаше Турци,
0509 Посјекоше тридесет Турака,
0510 А тадер се селом разлазише,
0511 Те од кућа врата поломише,
0512 Кољу буле и ту ђецу луду,
0513 Не остаде ока за свједока,
0514 Нако само двоје ђеце лудо,
0515 Скрилис у се под коњским самаром —
0516 Једно бјеше Хусеиновићу,
0517 А друго је браће Мустафића,
0518 Обоје се ђеце покрстило,
0519 Па их Срби за браћу узеше;
0520 Ма не шћеше опалити куле,
0521 Да не виде иногорски Турци.
0522 Отолен се Срби подигоше,
0523 Доклен малом Иногору до’ше,
0524 Доста носе у мјешине вина,
0525 Доста носе вина и ракије,
0526 А у вреће турске посластице.
0527 А кад малом Иногору до’ше,
0528 А ту турску воденицу на’ше,
0529 Баш у Плочу водну каменицу.
0530 Ал’ говори војвода Батрићу:
0531 „Браћо Срби, да се послушамо —
0532 Оперимо руке и оружје,
0533 Да нам крвцу не опазе Турци!”
0534 Ту опраше руке и оружје,
0535 На Алића дозиваху кулу
0536 Да им поклон и вечеру дају.
0537 Ту Алију стара нахођају;
0538 Алил б’јела отворио врата,
0539 Па у кулу Срби улазау
0540 И Алију добар вечер зваху.
0541 „Бог и с вама, пет Мартиновића!”
0542 Ма су Вука с друштвом оставили,
0543 Закрили га за бијелу кулу.
0544 Ал’ говори војвода Батро:
0545 „Стари Аљо, камо ти синови?”
0546 А Алија стари одговара:
0547 „Пошли су ми јутрос на пазару,
0548 На пазара Ободскога града,
0549 Скадранима нешто на састанак,
0550 Скадранима и Жабљачанима,
0551 Спужанима и Подгоричанима
0552 И нашему ободском кадији —
0553 Доиста им без некоје није,
0554 Тере су се тамо уставили.”
0555 Ал’ војвода бесједио Батро:
0556 „Немој ми се препадати, Аљо,
0557 Биће нешто султан поручио
0558 Баш вашему ободском кадији
0559 Да Турцима понауке даје
0560 А како ће турковати Турци;
0561 Но сазови иногорске Турке
0562 Да ми стари хадет учинимо,
0563 Да пијемо ракије и вина!”
0564 А Алија посла поклисаре
0565 Те пробуди иногорске Турке,
0566 Сакупи их на бијелу кулу.
0567 Једу Турци турске гурабије
0568 И осатле турске посластице,
0569 Напише се ракије и вина.
0570 Док им вино угријало лице,
0571 А ракија поче лудовати,
0572 Стари Алил поче дријемати,
0573 Па поредом свиколици Турци.
0574 Кад виђоше пет Мартиновића,
0575 За оштра се гвожђа дофатише,
0576 Покликоше владичине слуге,
0577 Посјекоше иногорске Турке,
0578 Већ тридесет и четири глава
0579 И сувише Али-агу старца,
0580 Искочише из бијеле куле,
0581 Пан а село сложно ударише,
0582 Посјекоше мало и велико,
0583 Ту од врага не остаде трага.
0584 Па се опет Срби окупише
0585 На водицу, турску каменицу,
0586 И опраше руке и оружје,
0587 Сва се вода с крви замутила.
0588 Па отолен те се покренуше
0589 И Бачвицу воду суминуше,
0590 У Кокоте на Јабуку до’ше
0591 Баш кад први пјевци запјеваше.
0592 Оставише у долину друштво,
0593 А војвода на кулу иђаше,
0594 На бијелу Јашарову кулу,
0595 Па Јашара гласом дозиваше
0596 И још војвода добар вечер зваше;
0597 Јашар му се са куле одзива:
0598 „Добар дош’о, војвода Батро!
0599 Што си ми се врло закаснио,
0600 А нијеси нигда такви био?”
0601 Па их пушти у бијелу кулу.
0602 А војвода Батрић одговара:
0603 „О, Јашаре, од Јабуке главо,
0604 Врло си ме ноћас прекорио,
0605 Кад ти кажем, ти ме корит’ нећеш —
0606 Чекали смо пет браће Алића
0607 На бијелу Алилову кулу,
0608 Јер су браћа пошли на пазара,
0609 На пазара Ободскога града,
0610 Па нас стари заустави Але
0611 Док синови дођу са пазара,
0612 Од њи гласа ни авиза нејма,
0613 Но имасмо зору дочекати.
0614 Но сазови Јабучане Турке,
0615 Јера нама није размицања,
0616 Зашто нам је радост и весеље,
0617 А ђецу смо саму оставили,
0618 Не гуде нам гусле јаворове
0619 Нит’ се нама обрћу пецива!”
0620 Јашар скупи од Јабуке Турке,
0621 Скупише се Јашаровој кули;
0622 А кад пише и кад вечераше,
0623 Тадар трећи пјевци запјеваше,
0624 Но продужит’ Срби не хоћаху,
0625 Покликоше из долине Вука,
0626 А Турцима обрну нерука —
0627 По кули се заметнула кавга,
0628 Стоји јека мртвије Турака.
0629 Све јабучке посјекоше Турке,
0630 Па им б’јеле запалише куле,
0631 У њих турске буле изгорјеше —
0632 Све те буле и ту ђецу луду.
0633 Јашарову запалише кулу,
0634 Па из куле дите кликоваше:
0635 „Богом браћо, пет Мартиновића,
0636 Немојте ме изгорјет’ у кулу,
0637 Ја ћу вашу вјеру прифатити!”
0638 Па то лудо дите уграбише
0639 И собом га они одведоше.
0640 А кад селу Иногору до’ше,
0641 Ту крваво село запалише,
0642 Запалише, па га оставише.
0643 Ноћно иду селу Дубовику,
0644 Ту нађоше двоје ђеце лудо
0645 Ђено су их прије оставили
0646 Свезаније наопако рука,
0647 Па им б’јеле дријешају руке.
0648 Запалише село Дубовика,
0649 Запалише, па га оставише,
0650 Па отолен те се окренуше,
0651 На Збориште брдо излазише,
0652 На Збориште, турско поигриште,
0653 На погледу Поља цетињскога.
0654 Опалише девет џефердара
0655 И још мале пушке из појаса,
0656 Па цетињска брда зајецаше,
0657 Ево кули Мартиновој до’ше
0658 И пјевају срби из сјег гласа;
0659 Дим се црни диже до небеса
0660 Од турскије кула и појата.
0661 Па пред собом шиљу поклисара
0662 У својега мила господара
0663 Да му каже што су задобили.
0664 А кад момче у манастир дође,
0665 Ал’ се бјеше устануо бане
0666 Да ослужи божествене даре
0667 На Христово наше порођење.
0668 Капу сними, прифати му руку,
0669 Честита му Рождество Христово,
0670 Другом каза веселога гласа,
0671 Јер цетињски погибоше Турци.
0672 Кад Даниле разумје владика,
0673 Па ми вјерну слугу дозиваше,
0674 Те му свога коња доведоше,
0675 Пак дарива бане поклисара
0676 Пуном руком жутога дуката,
0677 А закрочи својега брњаша,
0678 Поћера га уз то поље равно.
0679 А кад дође насред поља равна,
0680 У то жарко огријало сунце.
0681 Ту сусрете пет Мартиновића
0682 И четири шњима своје слуге,
0683 Крваве им до рамена руке
0684 И крвави мачи до балчака.
0685 Скочи бане са коња витеза,
0686 Па их врло грли и цјелива
0687 И још им бане Божић честитује
0688 И њиову побједу јуначку;
0689 Поведе их у бијелу цркву
0690 И ослужи божју летурђију.
0691 П аје своје Србе причестио,
0692 Молитву им и благослов даје
0693 И добријем даром дариваше
0694 За спомену рода јуначкога.
0695 За слободу рода витешкога.
0696 Војводи је коња даривао,
0697 Дарова му свог коња брњаша;
0698 А Томашу коластру од злата,
0699 Те јунаци носе око врата,
0700 И за капом перјаницу златну;
0701 А Ивану бистра џефердара,
0702 Свег у суву срму окована;
0703 Марку даде двије пушке мале,
0704 У златни су калуф слијеване;
0705 А Милошу пушку талијанку,
0706 Сва у сребро бјеше окована,
0707 Од табана до горњег никшана;
0708 А витезу Бориловић’ Вуку,
0709 Њему даде мача окована,
0710 Сва ножница од сувога злата,
0711 Нек’ душмане и ждере и пара;
0712 А барјактар’ Станку од Његуша
0713 Дарова му коња игумнова,
0714 Већ игумна старога Стефана,
0715 Дарова му алај-барјактарство,
0716 Да га носи и да се поноси;
0717 А Новаку села Велестова,
0718 Њему даде везену шешану,
0719 Везена је са срмом и златом,
0720 Да стријеља Турке Херцеговце;
0721 А Новаку од Дупила малог,
0722 Њему даје пушке кубурлије
0723 Од два грла и четири зрна,
0724 Од два грла, а једноме чарку,
0725 Све у срму и у суву злату.
0726 Тадер пали зелене лубарде,
0727 Зајецаше брда на све стране,
0728 И разасла свуда поклисаре
0729 Да цетињске погубише Турке.
0730 Кад ћеклићки опазише Турци,
0731 Утекоше главом без обзира,
0732 Само у поћеру неки погибоше.
0733 Рамадана Туре уфатише,
0734 Рамадана и шњим Муадина,
0735 Доиста их посјећи хоћаху,
0736 Но се они оба покрстише,
0737 Па их Срби за браћу узеше;
0738 Покрстише троје ђеце лудо
0739 С Дубовика и села Јабуке.
0740 То ободски разумјеше Турци,
0741 Јер им родна браћа погибоше,
0742 Утекоше, а град оставише.
0743 Поћера их Ђурашковић Јанко,
0744 Са Савићем, братом рођенијем,
0745 И шњима су друга неколика,
0746 И убише два Селимовића
0747 И четири брата Зеновића,
0748 Они други утекоше Турци;
0749 Уфатише ободског кадију,
0750 Пак и њему посјекоше главу.
0751 Ето муке на Дупило мало
0752 И крваву на Забесу граду —
0753 Има пуно пет стотин’ Турака.
0754 Удрише им триста Дупиљана,
0755 За Николом, од Дупила кнезом,
0756 Прискочише браћа Бољевића,
0757 Сотонићи, шњима Брчељани,
0758 Орахово, шњима Подгорани,
0759 Сви Лимњани и Глуходољани
0760 И још мало село Буковица.
0761 По Црници посјекоше Турке —
0762 Пушка пуца, а јече јунаци,
0763 Нож сијева, крв се пролијева.
0764 Освојише на Забесу града,
0765 Освојише, па га обалише,
0766 Не утече нико од Турака
0767 Ни да каже како им је било.
0768 Ма ту многи Срби погибоше,
0769 А највише од Дупила равна —
0770 По шестину заједно копаху,
0771 Јер им мањка робља око цркве;
0772 Седамдесет у бој погибоше,
0773 Од Дупила, села маленога,
0774 А ове друге бројит’ не умијем.
0775 Иако су Срби погинули,
0776 Ал’ јунаштво своје показаше,
0777 Након себе спомен оставише
0778 Ради вјере и слободе драге
0779 Да се прича и у књигу чита
0780 Докле траје данка и јунака.
0781 А кад бана допадоше гласи,
0782 Он чињаше радост и весеље.
0783 Мртвијема у рају насеље,
0784 А живијем здравље и весеље.



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.