Istraga poturica
0001 Na hiljadu i sedme stotine,
0002 Pri svršetku i druge godine,
0003 Sabor čini vladika Danile
0004 Na lijepo na polje Cetinje,
0005 A na sabor kupi Crnogorce,
0006 Zavjet daju i veselje grade
0007 I pjevaju pjesne od užasa.
0008 Među njima bane izlazio,
0009 Pa Srbima božju pomoć zvaše.
0010 Divno mu se Srbi pokloniše:
0011 „Bog i s vama, mili gospodare!”
0012 Pa im tade započeo bane:
0013 „Čujte, braćo, moji Crnogorci,
0014 Vi veselo kola provodite
0015 I junačke pjesne spominjete;
0016 Strah je mene i bojim se ljuto,
0017 Vaša će se radost ukinuti
0018 Kao svakom Srbu od Kosova,
0019 Kao Srbu i grčkoj državi,
0020 Koji plaču vazda besprestano!
0021 Pak čujete, braćo Crnogorci,
0022 Kad pomislim, ni žalit’ mi nije —
0023 Kad za mudrost ludost odabraše
0024 I kako se krvnički gonjaju
0025 Od zavisti i opake ćudi
0026 I od sile roda pravoslavnog.
0027 Znadete li, moja braćo draga,
0028 Što je bilo u vremena stara,
0029 Kad se Srbi s Grčkom zavadiše,
0030 Pa im bjehu Srbi dodijali,
0031 Ne moga ih Grčka osvojiti,
0032 Grci Turke za braću uzeše,
0033 Iz Azije te ih dovedoše,
0034 Te svu srpsku zemlju pogaziše,
0035 Još srpsko carstvo razdrobiše,
0036 U tuđa ga stada rasćeraše?
0037 Kamo sreća da Grci ostaše,
0038 No i sami sebe utopiše,
0039 Teke naše carstvo razdrobiše;
0040 Kad Tatari nogam’ zadrmaše,
0041 Na Carigrad pak se povratiše,
0042 Zaratiše grčkom Kostadinu
0043 I njegovo carstvo razrušiše —
0044 Eto sloga vjere pravoslavne!
0045 Sad svak plače, braćo, bez prestanka,
0046 Ne ostade krsta od tri prsta
0047 Što se u tuđe ne saveza lance.
0048 Jeste l’ čuli, moji Crnogorci,
0049 Zbog nesloge naše na Kosovu
0050 Kakvu žalost Srbi dočekaše,
0051 Svi lakomi te se isturčiše,
0052 A plašljivi sluge postadoše
0053 Sirotinja da su izmećari,
0054 A junaci u goru odoše,
0055 U hajdučko mjesto kamenito,
0056 Pa se kriju jadni po jamama,
0057 Po jamama i po pećinama,
0058 Ostaviše gori kamenitoj,
0059 Ostaviše dobra u države,
0060 Ostaviše polja i gradove —
0061 Gradovi su kamene pećine,
0062 A polja su studeno kamenje,
0063 To su naša braća Crnogorci,
0064 Koji svaku muku podnosiše
0065 Radi vjere i slobode drage.
0066 Na nas kleti naviraše Turci
0067 Sedam puta te ne pogaziše
0068 I spališe naše kolibice,
0069 Razdrmaše naše utrobice,
0070 Da bi našu Goru spodobili,
0071 I pod sultansko krilo okučili.
0072 Al’ ne ćeše jadni Crnogorci,
0073 No svakoju muku podnosiše
0074 Za slobodu svoju održati,
0075 Te sultana ne šće pripoznati.
0076 No da vidiš cara opakoga,
0077 On premami Stanišu našega,
0078 Baš Stanišu, Ivanova sina,
0079 I uz njega naše poglavare,
0080 Već od naše male Gore Crne.
0081 Na vjeru ih care prevario
0082 Da mu dođu u Stambolu svome,
0083 Da ne dira više Crnogorce,
0084 A kad ih je care prikučio,
0085 Pa im tursku sablju izvadio,
0086 Pak Staniši te je govorio:
0087 ,O, Staniša, mladi Crnogorče,
0088 Al’ ćeš svoju vjeru prevrnuti
0089 Ali moju sablju poljubiti
0090 Po prifatu kaurskome vratu,
0091 I svi tvoji Crnogorci redom
0092 Sad birajte koje vama drago!’
0093 Na muke se udario Stanko
0094 Sa svakojakim bratom Crnogorcem,
0095 Vide strašnu uru pred očima,
0096 E dželati sablje izvadiše.
0097 Tader Stanko vjeru pohulio,
0098 Svi glavari na tom pristadoše,
0099 Opaki ih care poturčio,
0100 I turskijem bulam’ oženio,
0101 Oženiše i đecu imaše.
0102 Sad da vidiš cara opakoga,
0103 On opravi Stanišu svojega
0104 I dade mu svoje janjičare,
0105 Stanka opravi lomnoj Gori Crnoj
0106 Da spodobi svoju babovinu,
0107 Babovinu, Ivanbegovinu,
0108 Da spodobi i isturči Stanko
0109 Već svakoga redom Crnogorca.
0110 Kad mu baba glasi dopadoše,
0111 Od žalosti svoju dušu pušti;
0112 Ma ne šćeše tako Crnogorci,
0113 Ali maksim ne ispušti dušu,
0114 Dočeka ga nasred Zete ravne,
0115 I zaćera u Bušatu Stanka
0116 I rasćera Turke janjičare.
0117 Ona braća te se poturčiše
0118 Crnogorce ludo prevariše
0119 Da se hoće opet pokrstiti
0120 I Hristovu vjeru prifatiti —
0121 Primiše ih braća Crnogorci,
0122 Svaki svoga na domu svojemu.
0123 Evo puno doba i zemana,
0124 Ne šćeše se braća pokrstiti,
0125 No se zovu carevi sinovi.
0126 I naša se zemlja otrovala,
0127 Mnogi su se umnožili Turci,
0128 Pred vama se braća nazivaju,
0129 Među sobom carevi sinovi,
0130 Sve natajno nešto vijećaju.
0131 I čujte me, braćo Crnogorci,
0132 Baš oćemo muku dočekati,
0133 I oće nas iznevjerit’ Turci,
0134 Nije tvrda vjera u Turaka.
0135 Znate, braćo, što je lani bilo,
0136 Kad na vjeru mene prevariše
0137 I pred zetskom crkvom ufatiše —
0138 Bog ih kleo jer me ne smakoše,
0139 Da ne gledam žalost crnogorsku!
0140 Baš što ćete, braćo, dočekati
0141 Da vam turče vašu đecu ludu
0142 I da s’jeku moje Crnogorce,
0143 Da vam svake muke udaraju.
0144 Čas proklinjem jer me ne smakoše!”
0145 Crnogorci kad ga razumješe,
0146 Udriše im plami od užasa,
0147 Stvori im se od skrleta lice,
0148 A mrko se braća pogledaše,
0149 Pa glavari banu govorahu:
0150 „Sjetuj, bane, ako Boga znadeš,
0151 Kako ćemo Turke pobjediti
0152 I iz naše zemlje isćerati!”
0153 Na to njima bane odgovara:
0154 „Čujte mene, moji Crnogorci,
0155 Vi nećete Turke isćerati,
0156 Da im svaku stravu udarite,
0157 Bez krvave sablje i poljane —
0158 Drugu stravu Turci ne poznaju;
0159 Pak udrite svaki na svojega,
0160 Posjecite malo i veliko,
0161 Da od vraga ne ostane traga,
0162 Očistite zemlju od nekrsti!
0163 Nećete li mene poslušati,
0164 Kunem vam se vjerom i svještenstvom
0165 Da ja stojat’ na Cetinje neću
0166 Niti slušat’ hodže na munare,
0167 No ću hodit’ put Rusije ravne,
0168 Vi radite što je vama drago!”
0169 A kad žalosni čuše Crnogorci,
0170 Svi vladici ruku privatiše,
0171 Jednokupno božju vjeru daju
0172 Da odista hoće udariti
0173 I domaće sve isjeći Turke;
0174 Na krst njegov vjeru ufatiše
0175 I na pušku Mićunović’ Vuka,
0176 Na njegova bistra džeferdara.
0177 I to bilo na Gospođu malu,
0178 Rok poklade prve ostaviše,
0179 A sjutradan da kukaju majke.
0180 Jesen prođe, a poklade dođoše,
0181 Ali turske bule ne kukaše,
0182 A za kavgu ne spomena nejma.
0183 Kad poklade i rok prolazio,
0184 A ljuto bane sjetno neveselo,
0185 Pak doziva svoju vjernu slugu,
0186 Slugu vjernu Borilović’ Vuka:
0187 „Čuj me, Vuko, moja vjerna slugo,
0188 Ajde, Vuče, navrh polja ravna,
0189 Na bijelu Martinovu kulu,
0190 Dovedi mi pet Martinovićah!”
0191 Vrlo Vuče poslušao bana,
0192 Pa zakroči svojega Gavrana,
0193 Dođe Vuče navrh polja ravna,
0194 Na bijelu Martinovu kulu,
0195 I tu nađe pet Martinovićah,
0196 Vuče kaže da ih zove bane.
0197 Hitro braća na noge ustaše
0198 I odoše niz to polje ravno,
0199 Dokle banu u manastir dođoše,
0200 Bijelu mu poljubiše ruku.
0201 Ovako im bane besjedio:
0202 „Dobro došli, pet Martinovića!
0203 Kamo vaše fale i zakletve,
0204 Kamo vama od Turaka glave?
0205 Da grdno li mene prevariste,
0206 Ma nijeste mene, ako Bog da;
0207 Ja ću mene naći mjesta glavi,
0208 A vi ćete muke podnositi!”
0209 Pak se braća ružno pogledaše,
0210 Al’ govori vojvoda Batro:
0211 „,Oj vladiko, naše sunce žarko,
0212 Dosad bismo zametnuli kavgu,
0213 No ne hoće braća Crnogorci —
0214 Turci jaci mnogo su opaki,
0215 Pa je muka na njih udariti!”
0216 Vladika im tako govoraše:
0217 „O Batriću i Martinovići,
0218 Ko razgađe, u nas ne pogađe,
0219 Vuk sitani, a cijele ovce,
0220 To ne može biti nikol’ko,
0221 Ko počinje, on se i pobraja!”
0222 Vojvoda mu tako govoraše:
0223 „Čuj, vladiko, mili gospodare,
0224 Mi pet sinah što smo od Martina
0225 Doista te nećemo varati,
0226 Ako ćemo svi pet poginuti;
0227 No ako bi nadjačali Turci,
0228 Nemoj našu đecu ostaviti
0229 Da im Turci muke udaraju,
0230 Pak ni naše roditelje stare —
0231 Mi hoćemo zametnuti kavgu
0232 Do našega Roždestva Hristova!”
0233 Pa im bane dobra obećaje:
0234 „Nemjote me, braćo, prevariti —
0235 Ako biste u boj poginuli,
0236 Divno ću vas, braćo, ukopati,
0237 Ukopati i ožalovati
0238 I lijepi spomen učiniti;
0239 Radi vjere prvi započeste,
0240 Radi vjerei slobode drage,
0241 Nek’ pjevaju Srbi na sve strane
0242 Za spomenu roda junačkoga —
0243 Vaša đeca đe i moja glava
0244 I još vaši roditelji stari!”
0245 Na tome se zboru razdvojiše.
0246 Posti pro’še, a Badnji dan dođe,
0247 Crne su ih misli spopanule
0248 A kako će zametnuti kavgu.
0249 Pastirče im od ovacah dođe,
0250 Sa maloga polja Inogora,
0251 Pa im momče tako kaževaše
0252 Da Alići na pazara kreću,
0253 Na bijela Grada obodskoga.
0254 Baš ta večer subota bivaše,
0255 A sjutradan carica neđelja,
0256 Baš neđelja kad pazare Turci,
0257 U neđelju Badnji dan bijaše.
0258 A kad začu vojvoda Batriću,
0259 Kad pokaza čobane ovčare
0260 Za Aliće krvavo koljeno,
0261 Tader Batrić braći govoraše:
0262 „A za Boga, moja braćo draga,
0263 Da čekamo pet braće Alića
0264 Kada sjutra pođu na pazara!”
0265 A svi hitro poslušaše Batra,
0266 Pripasaše svijetlo oružje,
0267 Svi u pojas po dve puške male
0268 I na rame sjajne džeferdare,
0269 A o bedrim’ mače okovane.
0270 Noćno po’še niz Cetinje ravno,
0271 Dokle selu Dobrskome do’še,
0272 Nakraj druma puta počinuše.
0273 Dokle žarko iskočilo sunce,
0274 Sunce granu, a Alići do’še,
0275 Pred njima je Zuko barjaktare,
0276 A za njime Osman na kulašu,
0277 Za Osmanom tri brata rođena.
0278 Kad viđoše pet braće Alića,
0279 Kad viđoše pet Martinovića,
0280 Vrlo su se Turci zabašili —
0281 Kad Srbima Badnji večer biva,
0282 Otkuda se onđe namjeriše!
0283 Pak im Turci dobro jutro zvahu,
0284 Ali im Srbi dobro prifatiše:
0285 „Dobro došli, pet braće Alića!”
0286 Al’ govori Osman sa kulaša:
0287 „O Batriću, srpska vojvodo,
0288 Koja te je hala nanijela,
0289 Te si tako s braćom podranio —
0290 Da li jutros ne bereš badnjake!”
0291 Odgovara Batriću vojvoda:
0292 „O Osmane, turska arambašo,
0293 Tvoja me je želja donijela,
0294 Jer ne mogu podnositi fale
0295 Što se Turci kroz mehane fale,
0296 Kroz mehane i kroz kafehane —
0297 Turci fale pet braće Alića,
0298 A i srbi pet Martinovića,
0299 Ko je bolji junak od kojega,
0300 Pa smo došli da se ogledamo!
0301 No, Osmane, turska arambašo,
0302 Ja ne radim mejdan prijevarom
0303 Da me tvoji ne prekore Turci,
0304 No da našu sreću okušamo
0305 Na dobrome polju na vidiku,
0306 Đe nam nejma majke ni ljubovce,
0307 A đe Srba ni Turčina nejma —
0308 Al’ ti drago bistrim džeferdarom
0309 Al’ malijem puškam’ iz pojasa
0310 Al’ na vaše sablje dimiskije,
0311 Mi na naše mače okovane,
0312 Sad birajte što je vama drago!”
0313 Kad Batrića razumješe Turci:
0314 „O Batriću, srpska vojvodo,
0315 Baš ćemo se sabljam’ ogledati!”
0316 Poturiše bistre džeferdare,
0317 Poturiše i te puške male —
0318 Samo oštra gvožđa u rukama.
0319 Al’ govori vojvoda Batriću:
0320 „Čuj, Osmane, silna poturice,
0321 Sa mnom ćeš se, Ture, ogledati;
0322 A Zukana, tvoga barjaktara,
0323 Zuka tvoga na Tomaša moga;
0324 A tvojega brata Hibraima
0325 Na Ivana na brata mojega;
0326 Marka moga na Mehmeda tvoga;
0327 Sulja tvoga na Miloša moga!”
0328 Iskočiše strašne mejdandžije
0329 Nakraj druma puta širokoga.
0330 Bože mili, da je gledat’ kome
0331 Đe se deset braće udariše
0332 Na bijelu danu na vidiku!
0333 Mačem mahnu Martinov Tomaše
0334 I posječe Zuka barjaktara,
0335 Pade Zuku na poljanu glava.
0336 Tomaš gleda vojvodu Batra
0337 I Osmana, turskog buljubašu —
0338 Mačem mahnu vojvoda Batriću
0339 I Osmanu otkinuo ruku,
0340 Pade njemu sablja na poljanu,
0341 Drugom mahnu, posječe mu glavu.
0342 Al’ da vidiš Martinov’ Ivana,
0343 On presječe Ture Ibraima,
0344 Više pasa ukide ga s glasa,
0345 Pade Ture na objedv’je strane,
0346 Polak tamo, a polak ovamo.
0347 Pa da vidiš Mehmeda i Marka —
0348 Ali Marko mačem zamahnuo,
0349 Na loše ga mjesto dofatio,
0350 Po kalpaku i čelu junačkom,
0351 Skočiše mu oči na poljanu,
0352 Mehmed pade u travu na glavu.
0353 Al’ da vidiš Sulja i Miloša,
0354 Krvnički se gone po mejdanu,
0355 Udarahu rane po životah,
0356 Ma Milošu oslabila ruka,
0357 Grdno mu je sabljom dofaćena.
0358 Miloš kliče svog brat Tomaša;
0359 Tomaš skoči, a iz grla viknu:
0360 „A Milošu, crn ti obraz bio,
0361 Sramota je po dva na jednoga,
0362 Tako li se cijeni poštenje,
0363 Tako li se mejdan zadobiva!”
0364 Pa zamahnu mačem zelenijem
0365 I Alića dofatio Sulja
0366 Po dofatu i turskome vratu.
0367 Bože mili čuda velikoga,
0368 Divna glasa i vesela dana,
0369 Posjekoše pet Martinovića,
0370 Posjekoše pet braće Alićah,
0371 Al’ im božja volja pripomaga!
0372 Krenuše se pet Martinovića
0373 I uzeše sve tursko oružje
0374 I kulaša konja Osmanova,
0375 Pa dođoše Polju cetinjskome.
0376 A kad oni nakraj polja do’še,
0377 Pa ne idu putem upravijem,
0378 Da se ne bi rasturili glasi,
0379 Da ne čuju inogorski Turci,
0380 Inogorski i jabučki Turci
0381 I krvavi dubovički Turci,
0382 Na koji su sedam Mustafića
0383 Od jednoga i oca i majke.
0384 A kad do’še na bijelu kulu,
0385 Pa se diže vojvoda Batriću,
0386 Evo pođe niz to polje ravno,
0387 Do bijele crkve manastira,
0388 Pojavi se Borilović Vuku,
0389 Baš natajno, da ne čuje bane.
0390 Ovako mu Batrić govoraše:
0391 „Mili brate, Borilović Vuko,
0392 Ajde sa mnom na bijelu kulu,
0393 Sobom uzmi obadva Novaka
0394 Od krvava sela Velestova,
0395 S Velestova i sela Dupila,
0396 I barjaktar’ od Njeguša Stanka,
0397 D aidemo da pijemo vino,
0398 Jer sam dobra lova ulovio,
0399 Posjek’o sam pet braće Alićah
0400 I doveo konja Osmanova
0401 I njiovo svijetlo oružje!
0402 No čuj, brate, Borilović-Vuko,
0403 Nemoj tako kaževati banu,
0404 Jer vas neće puštati vladika,
0405 Jer ste njemu najvjernije sluge,
0406 Dva Novaka i barjaktar Stanko,
0407 A ti si mu vazda uz koljeno,
0408 Jer hoćemo zametnuti kavgu,
0409 Udrićemo na domaće Turke,
0410 Pak što Bog da i sreća junačka —
0411 Kad sam ljute zmije pogubio,
0412 Od koji me ponajstraše bilo,
0413 Sad je moje srce uzigralo!
0414 Ovako ćeš prevariti bana
0415 Da vas zovem na sofru junačku,
0416 Da zajedno ispijamo vino!”
0417 Vrlo mu se Vuče radovaše,
0418 Pa poljubi vojvodu Batrića
0419 Pod kalpakom u čelo junačko:
0420 „Blago meni, srpska vojvodo,
0421 Ti najprvi okrvavi ruke!”
0422 Na tome se zboru razdvojiše.
0423 Mudro Vuče prevari vladiku,
0424 Bijelu mu poljubio ruku:
0425 „Ja te molim, mili gospodare,
0426 Poslali su pet Martinovićah,
0427 Zovu mene braća na Roždestvo
0428 I tebe su dobro pozdarvili
0429 Da im pošlješ obadva Novaka
0430 I barjaktar-Pimu od Njegušah
0431 Da veselo Božić provedemo!”
0432 Tako njemu odgovara bane:
0433 „Pošli s Bogom, moje vjerne sluge,
0434 Nemojte se izopiti s vinom,
0435 Jera u njih ima dobra vina,
0436 Dobra vina iz primorja ravna,
0437 Iz pitoma Tivta i Maina,
0438 Od tuča bi razlomilo glavu!”
0439 Bijelu mu prifatiše ruku,
0440 Sva četiri poljem odlaziše
0441 I dođoše navrh polja ravna,
0442 Na bijelu Martinovu kulu.
0443 Al’ ih braća dobro dočekaše,
0444 Dosta daju rakije i vina,
0445 Iznesoše Alićah oružje
0446 I kulaša, konja Osmanova.
0447 Kad viđeše vladičine sluge,
0448 Živo im se srce veseljaše.
0449 Naložiše blažene palice,
0450 Pa uždiše vošanu svijeću,
0451 Preliše ih vinom i pšenicom,
0452 Pak se mole Hristu spasitelju
0453 Da im bude vazda u pomoći;
0454 Od radosti malo večeraše.
0455 Al’ govori Borilović Vuko:
0456 „Pohitajte, moja braćo draga,
0457 Živo mi se srce uzigralo!
0458 No đe ćemo sade udariti?”
0459 Al’ govori Martinov Tomašu:
0460 „Stani, brate, Borilović’ Vuko,
0461 Valja Turke prevariti mudro,
0462 Nije šala sedam Mustafića,
0463 I četiri Huseinovića,
0464 Dva Amzića, dva brata rođena,
0465 I drugije petnajest Turaka
0466 Na krvavu selu Duboviku!
0467 Ponesimo rakije i vina
0468 I ostale turske poslastice,
0469 Kako smo ih vazda naučili,
0470 Na bijelu Mustafinu kulu,
0471 Da na vino Turke prevarimo;
0472 Tebe ćemo ostaviti,Vuče,
0473 Za bijelom Mustafinom kulom,
0474 Da se kleti na osjete Turci!
0475 Kak’ rekoše, tako učiniše,
0476 Devet Srba zajedno krenuše
0477 Dokle selu Duboviku do’še,
0478 Zakloniše za plotinom Vuka
0479 I te vjerne vladičine sluge.
0480 A vojvoda tako govoraše:
0481 „Čujte mene, obadva Novaka,
0482 I viteže Stanko barjaktare
0483 I rođače Borilović-Vuče,
0484 Čim čujete među Turcim kavgu,
0485 Hod’te brže na bijelu kulu,
0486 Biće vama otvorena vrata!”
0487 Pa vojvoda Turke dozivaše.
0488 Kad pred b’jelu kulu dolaziše,
0489 Sretoše ga braća Mustafići:
0490 „Dobro došli, pet Martinovića!”—
0491 „Bog i s vama, Turci, braćo draga!”
0492 veliki im peškeš donosiše.
0493 Pa sazvaše braća Mustafići
0494 Sve poredom dubovičke Turke —
0495 Nije šala, trideset Turaka,
0496 Pa im daju turske poslastice,
0497 Pa im daju rakije i vina,
0498 U koju je meda i šećera.
0499 Lakomi se izopiše Turci,
0500 Popadaše po bijeloj kuli.
0501 No da vidiš pet Martinovićah
0502 Đe plamene mače povadiše,
0503 Pa u Turke juriš učiniše,
0504 Poklikoše obadva Novaka,
0505 Dva Novaka i barjaktar-Stanka
0506 I viteza Borilović-Vuka.
0507 Iskočiše iz plotine vuci,
0508 Velju žalost dočekaše Turci,
0509 Posjekoše trideset Turaka,
0510 A tader se selom razlaziše,
0511 Te od kuća vrata polomiše,
0512 Kolju bule i tu đecu ludu,
0513 Ne ostade oka za svjedoka,
0514 Nako samo dvoje đece ludo,
0515 Skrilis u se pod konjskim samarom —
0516 Jedno bješe Huseinoviću,
0517 A drugo je braće Mustafića,
0518 Oboje se đece pokrstilo,
0519 Pa ih Srbi za braću uzeše;
0520 Ma ne šćeše opaliti kule,
0521 Da ne vide inogorski Turci.
0522 Otolen se Srbi podigoše,
0523 Doklen malom Inogoru do’še,
0524 Dosta nose u mješine vina,
0525 Dosta nose vina i rakije,
0526 A u vreće turske poslastice.
0527 A kad malom Inogoru do’še,
0528 A tu tursku vodenicu na’še,
0529 Baš u Ploču vodnu kamenicu.
0530 Al’ govori vojvoda Batriću:
0531 „Braćo Srbi, da se poslušamo —
0532 Operimo ruke i oružje,
0533 Da nam krvcu ne opaze Turci!”
0534 Tu opraše ruke i oružje,
0535 Na Alića dozivahu kulu
0536 Da im poklon i večeru daju.
0537 Tu Aliju stara nahođaju;
0538 Alil b’jela otvorio vrata,
0539 Pa u kulu Srbi ulazau
0540 I Aliju dobar večer zvahu.
0541 „Bog i s vama, pet Martinovića!”
0542 Ma su Vuka s društvom ostavili,
0543 Zakrili ga za bijelu kulu.
0544 Al’ govori vojvoda Batro:
0545 „Stari Aljo, kamo ti sinovi?”
0546 A Alija stari odgovara:
0547 „Pošli su mi jutros na pazaru,
0548 Na pazara Obodskoga grada,
0549 Skadranima nešto na sastanak,
0550 Skadranima i Žabljačanima,
0551 Spužanima i Podgoričanima
0552 I našemu obodskom kadiji —
0553 Doista im bez nekoje nije,
0554 Tere su se tamo ustavili.”
0555 Al’ vojvoda besjedio Batro:
0556 „Nemoj mi se prepadati, Aljo,
0557 Biće nešto sultan poručio
0558 Baš vašemu obodskom kadiji
0559 Da Turcima ponauke daje
0560 A kako će turkovati Turci;
0561 No sazovi inogorske Turke
0562 Da mi stari hadet učinimo,
0563 Da pijemo rakije i vina!”
0564 A Alija posla poklisare
0565 Te probudi inogorske Turke,
0566 Sakupi ih na bijelu kulu.
0567 Jedu Turci turske gurabije
0568 I osatle turske poslastice,
0569 Napiše se rakije i vina.
0570 Dok im vino ugrijalo lice,
0571 A rakija poče ludovati,
0572 Stari Alil poče drijemati,
0573 Pa poredom svikolici Turci.
0574 Kad viđoše pet Martinovića,
0575 Za oštra se gvožđa dofatiše,
0576 Poklikoše vladičine sluge,
0577 Posjekoše inogorske Turke,
0578 Već trideset i četiri glava
0579 I suviše Ali-agu starca,
0580 Iskočiše iz bijele kule,
0581 Pan a selo složno udariše,
0582 Posjekoše malo i veliko,
0583 Tu od vraga ne ostade traga.
0584 Pa se opet Srbi okupiše
0585 Na vodicu, tursku kamenicu,
0586 I opraše ruke i oružje,
0587 Sva se voda s krvi zamutila.
0588 Pa otolen te se pokrenuše
0589 I Bačvicu vodu suminuše,
0590 U Kokote na Jabuku do’še
0591 Baš kad prvi pjevci zapjevaše.
0592 Ostaviše u dolinu društvo,
0593 A vojvoda na kulu iđaše,
0594 Na bijelu Jašarovu kulu,
0595 Pa Jašara glasom dozivaše
0596 I još vojvoda dobar večer zvaše;
0597 Jašar mu se sa kule odziva:
0598 „Dobar doš’o, vojvoda Batro!
0599 Što si mi se vrlo zakasnio,
0600 A nijesi nigda takvi bio?”
0601 Pa ih pušti u bijelu kulu.
0602 A vojvoda Batrić odgovara:
0603 „O, Jašare, od Jabuke glavo,
0604 Vrlo si me noćas prekorio,
0605 Kad ti kažem, ti me korit’ nećeš —
0606 Čekali smo pet braće Alića
0607 Na bijelu Alilovu kulu,
0608 Jer su braća pošli na pazara,
0609 Na pazara Obodskoga grada,
0610 Pa nas stari zaustavi Ale
0611 Dok sinovi dođu sa pazara,
0612 Od nji glasa ni aviza nejma,
0613 No imasmo zoru dočekati.
0614 No sazovi Jabučane Turke,
0615 Jera nama nije razmicanja,
0616 Zašto nam je radost i veselje,
0617 A đecu smo samu ostavili,
0618 Ne gude nam gusle javorove
0619 Nit’ se nama obrću peciva!”
0620 Jašar skupi od Jabuke Turke,
0621 Skupiše se Jašarovoj kuli;
0622 A kad piše i kad večeraše,
0623 Tadar treći pjevci zapjevaše,
0624 No produžit’ Srbi ne hoćahu,
0625 Poklikoše iz doline Vuka,
0626 A Turcima obrnu neruka —
0627 Po kuli se zametnula kavga,
0628 Stoji jeka mrtvije Turaka.
0629 Sve jabučke posjekoše Turke,
0630 Pa im b’jele zapališe kule,
0631 U njih turske bule izgorješe —
0632 Sve te bule i tu đecu ludu.
0633 Jašarovu zapališe kulu,
0634 Pa iz kule dite klikovaše:
0635 „Bogom braćo, pet Martinovića,
0636 Nemojte me izgorjet’ u kulu,
0637 Ja ću vašu vjeru prifatiti!”
0638 Pa to ludo dite ugrabiše
0639 I sobom ga oni odvedoše.
0640 A kad selu Inogoru do’še,
0641 Tu krvavo selo zapališe,
0642 Zapališe, pa ga ostaviše.
0643 Noćno idu selu Duboviku,
0644 Tu nađoše dvoje đece ludo
0645 Đeno su ih prije ostavili
0646 Svezanije naopako ruka,
0647 Pa im b’jele driješaju ruke.
0648 Zapališe selo Dubovika,
0649 Zapališe, pa ga ostaviše,
0650 Pa otolen te se okrenuše,
0651 Na Zborište brdo izlaziše,
0652 Na Zborište, tursko poigrište,
0653 Na pogledu Polja cetinjskoga.
0654 Opališe devet džeferdara
0655 I još male puške iz pojasa,
0656 Pa cetinjska brda zajecaše,
0657 Evo kuli Martinovoj do’še
0658 I pjevaju srbi iz sjeg glasa;
0659 Dim se crni diže do nebesa
0660 Od turskije kula i pojata.
0661 Pa pred sobom šilju poklisara
0662 U svojega mila gospodara
0663 Da mu kaže što su zadobili.
0664 A kad momče u manastir dođe,
0665 Al’ se bješe ustanuo bane
0666 Da osluži božestvene dare
0667 Na Hristovo naše porođenje.
0668 Kapu snimi, prifati mu ruku,
0669 Čestita mu Roždestvo Hristovo,
0670 Drugom kaza veseloga glasa,
0671 Jer cetinjski pogiboše Turci.
0672 Kad Danile razumje vladika,
0673 Pa mi vjernu slugu dozivaše,
0674 Te mu svoga konja dovedoše,
0675 Pak dariva bane poklisara
0676 Punom rukom žutoga dukata,
0677 A zakroči svojega brnjaša,
0678 Poćera ga uz to polje ravno.
0679 A kad dođe nasred polja ravna,
0680 U to žarko ogrijalo sunce.
0681 Tu susrete pet Martinovića
0682 I četiri šnjima svoje sluge,
0683 Krvave im do ramena ruke
0684 I krvavi mači do balčaka.
0685 Skoči bane sa konja viteza,
0686 Pa ih vrlo grli i cjeliva
0687 I još im bane Božić čestituje
0688 I njiovu pobjedu junačku;
0689 Povede ih u bijelu crkvu
0690 I osluži božju leturđiju.
0691 P aje svoje Srbe pričestio,
0692 Molitvu im i blagoslov daje
0693 I dobrijem darom darivaše
0694 Za spomenu roda junačkoga.
0695 Za slobodu roda viteškoga.
0696 Vojvodi je konja darivao,
0697 Darova mu svog konja brnjaša;
0698 A Tomašu kolastru od zlata,
0699 Te junaci nose oko vrata,
0700 I za kapom perjanicu zlatnu;
0701 A Ivanu bistra džeferdara,
0702 Sveg u suvu srmu okovana;
0703 Marku dade dvije puške male,
0704 U zlatni su kaluf slijevane;
0705 A Milošu pušku talijanku,
0706 Sva u srebro bješe okovana,
0707 Od tabana do gornjeg nikšana;
0708 A vitezu Borilović’ Vuku,
0709 Njemu dade mača okovana,
0710 Sva nožnica od suvoga zlata,
0711 Nek’ dušmane i ždere i para;
0712 A barjaktar’ Stanku od Njeguša
0713 Darova mu konja igumnova,
0714 Već igumna staroga Stefana,
0715 Darova mu alaj-barjaktarstvo,
0716 Da ga nosi i da se ponosi;
0717 A Novaku sela Velestova,
0718 Njemu dade vezenu šešanu,
0719 Vezena je sa srmom i zlatom,
0720 Da strijelja Turke Hercegovce;
0721 A Novaku od Dupila malog,
0722 Njemu daje puške kuburlije
0723 Od dva grla i četiri zrna,
0724 Od dva grla, a jednome čarku,
0725 Sve u srmu i u suvu zlatu.
0726 Tader pali zelene lubarde,
0727 Zajecaše brda na sve strane,
0728 I razasla svuda poklisare
0729 Da cetinjske pogubiše Turke.
0730 Kad ćeklićki opaziše Turci,
0731 Utekoše glavom bez obzira,
0732 Samo u poćeru neki pogiboše.
0733 Ramadana Ture ufatiše,
0734 Ramadana i šnjim Muadina,
0735 Doista ih posjeći hoćahu,
0736 No se oni oba pokrstiše,
0737 Pa ih Srbi za braću uzeše;
0738 Pokrstiše troje đece ludo
0739 S Dubovika i sela Jabuke.
0740 To obodski razumješe Turci,
0741 Jer im rodna braća pogiboše,
0742 Utekoše, a grad ostaviše.
0743 Poćera ih Đurašković Janko,
0744 Sa Savićem, bratom rođenijem,
0745 I šnjima su druga nekolika,
0746 I ubiše dva Selimovića
0747 I četiri brata Zenovića,
0748 Oni drugi utekoše Turci;
0749 Ufatiše obodskog kadiju,
0750 Pak i njemu posjekoše glavu.
0751 Eto muke na Dupilo malo
0752 I krvavu na Zabesu gradu —
0753 Ima puno pet stotin’ Turaka.
0754 Udriše im trista Dupiljana,
0755 Za Nikolom, od Dupila knezom,
0756 Priskočiše braća Boljevića,
0757 Sotonići, šnjima Brčeljani,
0758 Orahovo, šnjima Podgorani,
0759 Svi Limnjani i Gluhodoljani
0760 I još malo selo Bukovica.
0761 Po Crnici posjekoše Turke —
0762 Puška puca, a ječe junaci,
0763 Nož sijeva, krv se prolijeva.
0764 Osvojiše na Zabesu grada,
0765 Osvojiše, pa ga obališe,
0766 Ne uteče niko od Turaka
0767 Ni da kaže kako im je bilo.
0768 Ma tu mnogi Srbi pogiboše,
0769 A najviše od Dupila ravna —
0770 Po šestinu zajedno kopahu,
0771 Jer im manjka roblja oko crkve;
0772 Sedamdeset u boj pogiboše,
0773 Od Dupila, sela malenoga,
0774 A ove druge brojit’ ne umijem.
0775 Iako su Srbi poginuli,
0776 Al’ junaštvo svoje pokazaše,
0777 Nakon sebe spomen ostaviše
0778 Radi vjere i slobode drage
0779 Da se priča i u knjigu čita
0780 Dokle traje danka i junaka.
0781 A kad bana dopadoše glasi,
0782 On činjaše radost i veselje.
0783 Mrtvijema u raju naselje,
0784 A živijem zdravlje i veselje.
