Исповијед (Осман Ђикић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Исповијед
Писац: Осман Ђикић


Osman Djikic.jpeg




        
ИСПОВИЈЕД

Не зови ме тако, брате,
Јер то није име моје.
Турчин нисам нит ћу бити.
Исто мене перје кити,
Ко и твоје, брате, што је!

Ево руку, пруж’ ми своју,
Поглудај ме, у очима
Прочитаћеш душе жеље,
Упознаћеш наде вреле
Што их носим у прсима.

Хеј, Србин сам, Србин, брате,
То је моје право име,
Које не бих, за све дао,
А све за њ’ бих жртвовао
Поносно се китим њиме!

Хеј, Србин сам, српско име
Над све ми је драго, мило,
Ислам ми је вјера света
Ал ми она ништ’ не смета
Да ми куца српско било.

Да за српство срце бије,
За њ’ да дише душа млада,
Да идеал свет ми буде,
Хај, слобода српске груде
Што вјековим’ трпи, страда!

(1912.)



Извор[уреди]

  • Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 262.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 107 година.