Вино пију у Сењу Сењане,
Служи њим га млајахна дивојка,
Гологлава како мушка глава,
Распасана прек’ свијелна паса,
Босонога прек’ жутих пачмага; 5
Кому годир чашу дођаваше
Сваки јој се у недра фаташе.
Говори им млајахна дивојка:
„Ај, ви, моји од Сења Сењани,
Не морем вам свим љубовца бити, 10
Већ оному млајахну јунаку
Ки ће Дунај воду припливати
Ај под сабљом и под кабаницом,
И под пушком и велом и малом,
И под чижмам и под остругама, 15
Под клобуком и под билим перјим!”
Сви јунаци муком замукоше,
Али неће момче голобрадо,
Већ он скаче у Дунај водицу.
Још ниј’ полак воде припливао, 20
Тер завапи иза свега гласа:
„Ајме мени, мила мајко моја,
Кади ћу ти сада погинути —
Да би за што не би ни жалио,
Већ за једну млајахну дивојку!” 25
Кад то чује млајахна дивојка,
Дигнула је крилца до колинца
Да ће скочит у Дунај водицу.
Ал говори момче голобрадо:
„Од’ отоле, млајахна дивојко, 30
Нећу ти ја јунак погинути,
Већ ја скушам дружиницу моју
Оте ли ми у помоће дојти!”
