Vino piju u Senju Senjane,
Služi njim ga mlajahna divojka,
Gologlava kako muška glava,
Raspasana prek’ svijelna pasa,
Bosonoga prek’ žutih pačmaga; 5
Komu godir čašu dođavaše
Svaki joj se u nedra fataše.
Govori im mlajahna divojka:
„Aj, vi, moji od Senja Senjani,
Ne morem vam svim ljubovca biti, 10
Već onomu mlajahnu junaku
Ki će Dunaj vodu priplivati
Aj pod sabljom i pod kabanicom,
I pod puškom i velom i malom,
I pod čižmam i pod ostrugama, 15
Pod klobukom i pod bilim perjim!”
Svi junaci mukom zamukoše,
Ali neće momče golobrado,
Već on skače u Dunaj vodicu.
Još nij’ polak vode priplivao, 20
Ter zavapi iza svega glasa:
„Ajme meni, mila majko moja,
Kadi ću ti sada poginuti —
Da bi za što ne bi ni žalio,
Već za jednu mlajahnu divojku!” 25
Kad to čuje mlajahna divojka,
Dignula je krilca do kolinca
Da će skočit u Dunaj vodicu.
Al govori momče golobrado:
„Od’ otole, mlajahna divojko, 30
Neću ti ja junak poginuti,
Već ja skušam družinicu moju
Ote li mi u pomoće dojti!”
