Дворе мела Исајбеговица,
Дворе мела, своју срећу клела:
„Срећо моја, вода те однала.
Ево има девет годин дана,
Како сам се ја удала млада, 5
Нисам ишла у походе мајци,
Нисам ишла, нисам је обишла."
Она мисли, да нико не чује,
Ал то чује беже Исајбеже,
Па говори Исајбеговиои: 10
„Опремај се у походе мајои.
Три је дана локуме кухала,
А четврте бјеле брашњенице:
Опреми се у походе мајци.
Кад је била на првом конаку, 15
Стаже хабер и бијело писмо:
„Врат’ се натраг, Исајбеговице,
У двор ти се куга уселила,
Уморила до два сина твоја!"
„Нећу, богме, док не видим мајку!" 20
Кад је била на другом конаку,
Стиже хабер и бијело писмо:
„Врат’ се натраг, Исајбеговице,
У двор ти се куга уселила,
Уморила до дв'је кћери твоје!" 25
„Нећу, богме, док не видим мајку."
Кад је била на трећем конаку,
Опет хабер и бијело писмо:
„Врат’ се натраг, Исајбеговице,
У двор ти се куга уселила, 30
Уморила два близанца сина."
„Нећу, богме, док не видим мајку!"
Кад је била на авлијска врата,
Стиже хабер и бијело писмо:
„Врат’ се натраг, Исајбеговице, 35
У двор ти се куга уселила,
Умоиила бега Исајбега."
Кад то чула Исајбеговица,
Поврати се б’јелу двору своме.
Кад авлији на капији била, 40
Тад угледа два б’јела табута
И у њдма до два сина своја —
Она туде тврда срца била;
Кад је била у пола авлије,
Тад угледа два друга табута 45
И у њима до дв’је кћери своје —
И туде је тврда срца била,
Тврда срца, сузе не пустила.
Кад је бдла близу басамака,
Тад угледа два трећа табута 50
И у њима два близанца сина.
И туде је тврда срца била,
Тврда срца, сузе не пустила.
Кад је била на врх басамака
Помоли се велики табуте 55
И у њему беже Исајбеже.
Кад то виђе Исајбеговица
Так закука кано кукавица
Па се руком хваћа до појаса,
Иза паса ножић извадила, 60
Па се њиме у прса удара:
Мртва паде покрај бега свога.
И њу младу туде опремише,
У кабуре редом пометаше,
Кроз кабуре протурише руке, 65
А у руке метнуше јабуке.
