Dvore mela Isajbegovica,
Dvore mela, svoju sreću klela:
„Srećo moja, voda te odnala.
Evo ima devet godin dana,
Kako sam se ja udala mlada, 5
Nisam išla u pohode majci,
Nisam išla, nisam je obišla."
Ona misli, da niko ne čuje,
Al to čuje beže Isajbeže,
Pa govori Isajbegovioi: 10
„Opremaj se u pohode majoi.
Tri je dana lokume kuhala,
A četvrte bjele brašnjenice:
Opremi se u pohode majci.
Kad je bila na prvom konaku, 15
Staže haber i bijelo pismo:
„Vrat’ se natrag, Isajbegovice,
U dvor ti se kuga uselila,
Umorila do dva sina tvoja!"
„Neću, bogme, dok ne vidim majku!" 20
Kad je bila na drugom konaku,
Stiže haber i bijelo pismo:
„Vrat’ se natrag, Isajbegovice,
U dvor ti se kuga uselila,
Umorila do dv'je kćeri tvoje!" 25
„Neću, bogme, dok ne vidim majku."
Kad je bila na trećem konaku,
Opet haber i bijelo pismo:
„Vrat’ se natrag, Isajbegovice,
U dvor ti se kuga uselila, 30
Umorila dva blizanca sina."
„Neću, bogme, dok ne vidim majku!"
Kad je bila na avlijska vrata,
Stiže haber i bijelo pismo:
„Vrat’ se natrag, Isajbegovice, 35
U dvor ti se kuga uselila,
Umoiila bega Isajbega."
Kad to čula Isajbegovica,
Povrati se b’jelu dvoru svome.
Kad avliji na kapiji bila, 40
Tad ugleda dva b’jela tabuta
I u njdma do dva sina svoja —
Ona tude tvrda srca bila;
Kad je bila u pola avlije,
Tad ugleda dva druga tabuta 45
I u njima do dv’je kćeri svoje —
I tude je tvrda srca bila,
Tvrda srca, suze ne pustila.
Kad je bdla blizu basamaka,
Tad ugleda dva treća tabuta 50
I u njima dva blizanca sina.
I tude je tvrda srca bila,
Tvrda srca, suze ne pustila.
Kad je bila na vrh basamaka
Pomoli se veliki tabute 55
I u njemu beže Isajbeže.
Kad to viđe Isajbegovica
Tak zakuka kano kukavica
Pa se rukom hvaća do pojasa,
Iza pasa nožić izvadila, 60
Pa se njime u prsa udara:
Mrtva pade pokraj bega svoga.
I nju mladu tude opremiše,
U kabure redom pometaše,
Kroz kabure proturiše ruke, 65
A u ruke metnuše jabuke.
