Има мајћа до три сина,
три големе туђе своје,
меџу њи је једна сеја,
њу ми зову: очи моје!
Ја каква је дилбер Анђа, 5
поносе се с'с њу браћа
и дванајес братучеда
па им због њу сви завиде,
а највише Турчин Амза.
Анђу Турчин уловио, 10
у Стамбол ју откарао,
на чардак ју посадио
све у свилу и кадиву
па говори лепе Анђе:
„С'г си моја, лепа Анђо!” 15
„Нес'м твоја, љута гујо,
нел с'м твога остра ножа!"
Грабну анџар, убоде се.
По путине мајћа лута,
где год мине, свуд запева, 20
свуде вика и завија.
Где год који камен види,
Анђелију своју зове,
ал се Анђа не одзива,
па и мајћа камен стаде. 25
Певач, место записа и напомена
Певач Анђелија Живковић (Ново Корито).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Записао Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 1-2. стр. 53.
