Ima majća do tri sina,
tri goleme tuđe svoje,
medžu nji je jedna seja,
nju mi zovu: oči moje!
Ja kakva je dilber Anđa, 5
ponose se s's nju braća
i dvanajes bratučeda
pa im zbog nju svi zavide,
a najviše Turčin Amza.
Anđu Turčin ulovio, 10
u Stambol ju otkarao,
na čardak ju posadio
sve u svilu i kadivu
pa govori lepe Anđe:
„S'g si moja, lepa Anđo!” 15
„Nes'm tvoja, ljuta gujo,
nel s'm tvoga ostra noža!"
Grabnu andžar, ubode se.
Po putine majća luta,
gde god mine, svud zapeva, 20
svude vika i zavija.
Gde god koji kamen vidi,
Anđeliju svoju zove,
al se Anđa ne odziva,
pa i majća kamen stade. 25
