Има мајћа две девојће

---

[Има мајћа две девојће]

Има мајћа две девојће,
једно Ката, друго Злата,
па ји' обе једньг^[1] деви^[2],
једньг деви, једньг жени^[3].
Обе су се поболеле, 5
поболеле и умреле.
За њи мајће жално жали,
жално жали, па нарича:
„Леле, Като, воре^[4] Злато,
кој че мајће огьњ наклас! 10
Кој че мајће воду донес?!
Кој че мајће дворе помес?!“
Мртва Ката проговара:
„Не бој ми се, стара мале!
Кьд огреје јасно слнце, 15
ете тебе јасьн огьњ!
Кьд удари тија роса,
ете тебе 'ладна вода!
Кьда дуне вијар ветар,
он че тебе дворе помес!“ 20

---

Певач, место записа и напомена

Породична. У тимочким селима и данас се пева у скоро истом облику како ју је крајем прошлог века забележио Маринко Станојевић у родном Јаковцу (песма бр. 40 у рукописној збирци).

Забележио Маринко Станојевић, суплент зајечарске гимназије тачно по певању и казивању педесетогодишње старице Магдалене Н. из Јаковца.

Референце

1. Одмах, заједно
2. Девити, спремати дар девојци за удају.
3. Удаје: „девојћа се жени".
4. Вај, куку!

Извор

• Народне песме са Тимока. Забележио Маринко Станојевић. 5/1965, бр. 3, стр. 53.

• „Неколико варијаната народних песама (са Тимока)"; Караџић, Алексинац, IV/1903. бр. 2 стр. 98—99.

• Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 258.