Имам побра
| Имам побра... Писац: Владимир Васић |
Имам побра...
Имам побра, па му пишем
Ситну књигу сваког дана
И питам га: "Како, побро,
Кад ће Срби на султана?"
А побро ми одговара:
"Сад се Србин дигнут' неће.
Ако Бог да, на пролеће,
Кад улиста зелен гора,
Та дигнут' се Србин мора!"
Е, ја чеках, па чекајућ'
Прође много, много дана,
Много турских рамазана;
Све то прође, и опета
Хоџа виче са мунаре,
А баш нико не маша се
За мачеве ил' ханџаре;
Е, чекајућ' тако дуго,
Нападе ми мрак на очи...
Меанџија, дедер точи!
Шта ћу, браћо, не бих пио,
Нит' бих икад завирио
На меанска црна врата,
Само да је, да је рата;
Ал' овако, од мог јада
Понекад се у њу свратим,
Само време да прекратим;
Јер досад сам више пута
У тој чаши мрка вина
Превидео, упознао
Црну слику душманина;
Пак ка' оно бојним пољем
Тек подвикнем: "Стан', Турчине,
Зубима ћу да те кољем!..."
И све тако, и све пијем
Док се с Мујом не побијем.
У Ерфурту.
Напомена[уреди]
Објављено у књизи Песме, стр. 63-64.
Извори[уреди]
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 71-72.
|