Imam pobra
| Imam pobra... Pisac: Vladimir Vasić |
Imam pobra...
Imam pobra, pa mu pišem
Sitnu knjigu svakog dana
I pitam ga: "Kako, pobro,
Kad će Srbi na sultana?"
A pobro mi odgovara:
"Sad se Srbin dignut' neće.
Ako Bog da, na proleće,
Kad ulista zelen gora,
Ta dignut' se Srbin mora!"
E, ja čekah, pa čekajuć'
Prođe mnogo, mnogo dana,
Mnogo turskih ramazana;
Sve to prođe, i opeta
Hodža viče sa munare,
A baš niko ne maša se
Za mačeve il' handžare;
E, čekajuć' tako dugo,
Napade mi mrak na oči...
Meandžija, deder toči!
Šta ću, braćo, ne bih pio,
Nit' bih ikad zavirio
Na meanska crna vrata,
Samo da je, da je rata;
Al' ovako, od mog jada
Ponekad se u nju svratim,
Samo vreme da prekratim;
Jer dosad sam više puta
U toj čaši mrka vina
Prevideo, upoznao
Crnu sliku dušmanina;
Pak ka' ono bojnim poljem
Tek podviknem: "Stan', Turčine,
Zubima ću da te koljem!..."
I sve tako, i sve pijem
Dok se s Mujom ne pobijem.
U Erfurtu.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 63-64.
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 71-72.
|