— Ил’ је ведро, ил’ облачно, ил’ је тамна ноћ?
Ил’ је сунце, ил’ је мјесец, ил’ је бијел дан?
— Нит’ је ведро, нит’ облачно, нит’ је тамна ноћ
нит’ је сунце, нит’ је мјесец, нит’ је бијел дан,
већ је оно Соколовић млад Ибрахиме. 5
Понио се, занио се у најљепши град
те он љуби султанију султан Зулејху.
Њему вели султанија султан Зулејха:
— Пусти мене, Ибрахиме, да идем у град,
сад ће доћи моја мајка, наћи ће нас ту 10
па ће кас’ти моме брату, султан Ахмеду!
Говори јој Соколовић млад Ибрахиме:
— Стани Зулко, стани булко, још не свиће дан!
У то доба стиже царе, дође Ибри глас:
— Како смједе, Ибрахиме, моме двору доћ’? 15
А камоли љубит’ сеју, султан Зулејху?
Знаш ли, луди Ибрахиме, нек те знаде јад,
да ће џелат твоју главу одрубити сад!
Сабља звекну, Ибро јекну, мртав прозбори:
— Проклет био султан царе, што уради ти! 20
Збогом Зулко, збогом булко, моја љубави!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 588.
