Из туђине

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Из туђине
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        Из туђине

Далеко су села, обале и горе
И голубље небо домовине драге,
И сањиве шуме, и широко море,
И вечери сјетне, божанске и благе. –
 
Далеко, далеко, бескрајно далеко
Оно топло сунце што ми живот даде,
И с њиме све што је ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јаде...
 
Ах, у мом је срцу много сјете, много!
Ћутим, кô кад слушам бôни пљусак
                                                    [кише,
Да спомени давни буде се у души
И у срцу нешто јеца све то више...



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 52.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 114 година.