Из осаме
| Из осаме Писац: Момчило Настасијевић |
1
Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил' цветај као цвет.
У завичају мом
згурени кровови ћуте
и миле воде
и дим по земљи се краде.
3
Зебња је овде,
ослушкују се створ и твар:
у камен заспати јавом,
ил' будно сном
потећи на веке.
4
Ведрину из тла бола, знај,
сише овде корен бол.
И радост недозрела,
или вај,
из патна срца ли вине,
кô птиче зла кад устрели рука,
падне, и крвав остави траг.
5
Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил' цветај као цвет.
Извор
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.
|