Из науке о светлости/6

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Из науке о светлости  (1895) 
Писац: Ђорђе Станојевић
Правила српске књижевне задруге
Станојевић, Ђорђе (1895). Из науке о светлости. Београд: Српска књижевна задруга. Државна штампарија Краљевине Србије


ПРАВИЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ[уреди]

1.[уреди]

У намери да потпомогне правилније ширење одабраних дела из лепе књижевности и из општекорисне поуке и тако да ствара књижницу за све редове народа, оснива се друштво, које ће се звати: „Српска Књижевна Задруга“ са седиштем у Београду.

2.[уреди]

Српска Књижевна Задруга стараће се:

  • да критички прирећује издања старијих и новијих књижевника српских;
  • да издаје одабранија дела из сувремене лепе и опште корисне књижевности;
  • да предњачи избором у превођењу и позајмици из словенских, иностраних и класичких књижевности;
  • да у опште припомогне ширем развићу народне књижевности, олакшавајући издање и ширење књига свима средствима, која јој буду на расположењу.

3.[уреди]

Српска Књижевна Задруга вршиће свој задатак издајући сваке године по једно коло књига према својим средствима. Једногодишње коло ипак не може обухватити мање од шест књига ни мање од шесет штампаних табака. страна IV

4.[уреди]

Друштвена су средства: улози чланова оснивача и улагача, добит од проданих књига, поклони и завештања, на то одређени, и камата од сталног капитала.

Али се од свега овога, одређенога за годишњи трошак, одбија 5 од сто и прилаже сталном капиталу.

5.[уреди]

Стални друштвени капитал чине: улози чланова добротвора и поклони и завештања, на то одређени.

6.[уреди]

Задруга ће примати и нарочита завештања, намењена на издање дела појединог српског књижевника или на издавање какве засебне врсте корисних књига, које у њен задатак спадају.

7.[уреди]

Према томе: друштвена су издања редовна и засебна. Редовна су издања, која се чине по чл. 3, а засебна по чл. 6.

8.[уреди]

Задруга има чланове:

  • почасне
    (чл. 17 ових правила);
  • добротворе,
    који плаћају најмање сто педесет динара једном за свагда, или седамдесет и пет форината;
  • осниваче,
    који плаћају десет динара на годину, или пет форината;
  • уљагаче,
    који дају годишњи улог од шест динара, или три форинта.
  • Правна тела (школе, општине, друштва итд.) могу бити само чланови добротвори или оснивачи без права у члану 9. страна V

    9.[уреди]

    Оснивачи, који за двадесет година без прекида на време буду полагали свој улог, преводе се у добротворе и престају даље улагати.

    Чланови почасни, добротвори и они оснивачи, који су после двадесетогодишњега беспрекиднога улагања постали добротвори, добивају друштену повељу, и њихова ће се имена објављивати на друштвеним издањима.

    10.[уреди]

    Сви чланови добивају сва редовна друштвена издања.

    Чланови, који дају годишњи улог, не могу добити књиге, за ту годину издане, ако своју обавезу не испуне до дана, који ће управа одређивати.

    11.[уреди]

    У управу може бити изабран члан добротвор или оснивач. Управу састављају: председник, потпредседник, тајник, књижничар, благајник и пет одборника.

    12.[уреди]

    Управа се, према књижевним и економним потребама Српске Књижевне Задруге, може делити на одсеке.

    13.[уреди]

    Знатнија се питања расправљају у седници целокупне управе.

    14.[уреди]

    Сваке друге године иступа из управе коцком трећина чланова, а њихова се места попуњују скупштинским избором.

    Тајник је стални план управе, који не иступа по овим одредбама. страна VI

    15.[уреди]

    Свако, у течају изборне и периоде, упражњено место у управи попуњује сама управа.

    16.[уреди]

    Управа бира у народу друштвене поверенике, преко којих стоји у вези са члановима, шаље књиге, прима улоге итд. Повереници не плаћају нивакав улог, а добивају сва редовна друштвена издања и 2 од сто од новца који прикупе, у име трошкова преписке. Имена се повереника објављују преко новина и на друштвеним издањима.

    17.[уреди]

    Управа може поједине поверенике, који се буду за дуже време живље заузимали за Задругу, предложити годишњој скупштини за одликовање особитим признањем или избором за чланове добротворе (без обавезе у чл. 8).

    Управа може поједине књижевнике, заслужне за напредак Српске Књижевне Задруге, одликовати избором за почасне чланове Задругине.

    18.[уреди]

    Управа одлучује о престанку права и дужности појединих повереника.

    19.[уреди]

    Скупштина се Српске Књижевне Задруге састаје редовно сваке године о Ђурђеву дне. На скупштину долазе и одлучују чланови добротвори и оснивачи. Управа је дужна објавити сазив скупштине да двадесет дана раније.

    20.[уреди]

    На скупштини се врше ови послови: управа подноси извештај о свом књижевном раду и имовном страна VII друштвеном стању за минулу годину заједно са извештајем раније изабраних прегледача; бирају се два члана за преглед друштвених рачуна у текућој години; попуњује се управа; бирају се на предлог управе друштвени повереници за чланове добротворе; одлучује се о измени ових правила на предлог управе или педесет чланова добротвора и оснивача; одлучује се о поднесеним предлозима.

    21.[уреди]

    Предлози за скупштину редовно се подносе управи тридесет дана пре скупштине, и управа их на дневни ред ставља. Препо овог правила на самој скупштини учињени предлози примиће се на претрес само онда, ако тако одлучи две трећине присутних чланова. Предлози за промену правила објављују се у дневном реду у целини.

    22.[уреди]

    Друштвена је рачунска година од првог јануара до тридесет првог декембра.

    Управа ће прописати за свој рад пословник и одредити пословне дужности својим члановима, одсецима и друштвеним повереницима, а тако исто и сталну или привремену годишњу награду тајнику.

    23.[уреди]

    Ако би се Српска Књижевна Задруга растурила, њено се имање поверава на чување Српској Краљевској Академији, а она ће бити дужна предати га оном друштву, које буде радило на задатку, на коме је Српска Књижевна Задруга радила.

    24.[уреди]

    Потписатих седамнаест основалаца објавиће ова правила по прописима чл. 37 закона о јавним зборовима и удружењима, и започеће купити Српску страна VIII Књижевну Задругу по њеним правилима. Они ће, по истим правилима, вршити дужност управе до прве редовне скупштине.

    У Београду, шеснаестог априла 1892 год.

    Основаоци:[уреди]

    Андра Гавриловић, д-р В. Бакић, Дан. А. Живаљевић, Жив. Живановић, д-р Јован Јовановић-Змај, Јован Ђорђевић, Љ. Ковачеввћ, Љубомир Јовановић, Љуб. Стојановић, М. Ђ. Милићевић; д-р М. Јовановић-Батут, д-р Милан Јовановић, П. П. Ђорђевић, Свет. Вуловић Свет. Николајевић Стојан Новаковић, Урош Благојевић.

    Да су на данашњој Другој годишњој скупштини основна правила Српске Књижевне Задруге овако измењена и допуњена у чл. 8, 9, 12, 17 и 29, као што су ова правила, тврде

    22 новембра 1895 год.
    у Београду.

    Председник Српске Књижевне Задруге Љ. Ковачевић

    Тајник Х. Лидер

    Потпредседник П. П. Ђорђевић

    Благајник У. Благојевић

    Чланови: Жив. Живановић д-р Ј. Јовановић д-р М. Јовановић-Батут Љуб. Стојановић Љубомир Јовановић Андра Гавриловић