Из науке о светлости

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Из науке о светлости  (1895) 
Писац: Ђорђе Станојевић
Станојевић, Ђорђе (1895). Из науке о светлости. Београд: Српска књижевна задруга. Државна штампарија Краљевине Србије


Предговор[уреди]

И ако човек има пет чула, пет „капија“ кроз које спољашњи утисци и природне појаве улазе у његову унутрашњост, ипак су и најмногобројнији и најважнији они утисци и оне појаве, за које човек дознаје помоћу својих очију. Светлост и светлосне појаве обавештавају нас не само о ономе што се збива у непосредној близини нашој, на нашој земљи и њеној атмосфери, већ нам је светлост и једини гласник свега онога, што постоји и што се догађа далеко ван земље, на небу, у васељени.

Позван од Управе Српске Књижевне Задруге да за њена издања спремим једну књигу из предмета којим се бавим, држао сам да је најприродније почети тим општим и најважнијим посредником између блиског и далеког света с једне, и нас с друге стране. Тако су постале ове поуке из науке о светлости.

Светлосне појаве, разнолике по постанку и по утицају своме, могу изазвати, а врло често и изазивају, нешто услед несавршености наших очију, а нешто због нашега непознавања светлосних закона, страна IV многе погрешне мисли, многа погрешна веровања, многе заблуде и празноверице. Свега тога има код свих народа, па дакле и у нашем народу. Због тога народна књига, као што је ова, па ма била и из науке, ваља на ту страну да скрене пажњу оних којима је упућена; треба да им те појаве изнесе и опише, и да их поучи, како ће у њима видети оно што је истинито, а издвојити оно што је варљиво И на први поглед неразумљиво, и што их упућује да баш томе приписују неку чудотворност и ванприродност.

Руковођен таквим мислима, старао сам се да ову књигу тако и напишем: да научним истинама о светлости протумачим један део неразумљивих и чудноватих светлосних појава, с којима се или сами сретамо или нам од њима други причају. Колино сам, у томе успео, остаје читаоцима да оцене.

Научне поуке, упућене било почетницима било широј публици, морају бити очигледне и узете из свагдашњег живота. С тога би најпотпунији начин поучавања у овим стварима био експерименталан: ваљало би да се пред читаоце изазову, изведу и покажу све појаве, о којима се говори, онако како се оне у истини збивају. Ну пошто је то ствар немогућна, старао сам се да ту очигледност представим згодно изабраним сликама, али не сликама геометриским (као што се то обично ради), већ сликама из живота, из природе, сликама које је сваки или видео или о њима од других слушао и по којима би извесним појавама у другој прилици већу пажњу обратио или би их и сам изазвати могао. На тај начин држим да сам успео, ако не сасвим, а оно бар приближно да заменим експерименат, који је страна V иначе тако важан за популарисање природних наука. По себи се разуме да су те слике, где је требало, морале бити објашњене геометриским цртежима, како ради оних, који би хтели саму ствар боље да разумеју, и ради онога не малог броја читалаца, који у овом предмету нису почетници.

Поред слика и њихових описа, позајмљених од признатих страних аутора (Guillemin, Desbeaux, Marion и др.), покушао сам, да код неких појава скренем пажњу на наше, српске светлосне лепоте, и да на тај начин упутим читаоце на пажљивије посматрање оне разнолике игре светлости, која се у свима нашим пределима тако често јавља.

Ђ. М. Ст.

ПРЕГЛЕД САДРЖИНЕ[уреди]

СТРАНА
Приступ1
I Извори светлости10
 Природни извори светлости10
 Вештачки извори еветлооти16
 Хладна светлост, фосфорност26
II Простирање светлости39
 Сенка и полусенка41
 Атмосферске сенке и ноћна привиђења47
 Мрачна комора56
 Зора и сутон61
III Брзина светлости65
IV Одбијање светлости74
 Равна огледала75
 Паралелна и нагнута огледала84
 Историја и примена равних огледала89
 Атмосферско одбијање светлости96
 Шупља огледала103
 Испупчена огледала112
 Цилиндрична, купаста и параболска огледала114
 Архимедова огледала118
 Мађиска огледала126
 Дифузна светлост128
V Преламање светлости138
 Преламање у опште138
 Тотална рефлексија148
 Атмосферско преламање153
 Фата моргана и остале сличне појаве158
 Преламање кроз плочаста тела174
 Преламање код призме178
 Преламање код сочива185
 Историја и примена сочива197
 Куле светлиље200
 Лупа202
 Микроскоп206
 Дурбин215
 Телескоп231
 Некромантија238
 Чаробна лампа243
 Фантасмагорија245

Додатак[уреди]