Осу се небо звездама,
И равно поље овцама,
Овцама нема чобана,
До једно дете Радоје,
И оно лудо заспало. 5
Буди га Јања сестрица:
„Устани горе, Радоје!
Овце ти за луг зађоше.“
„Нека и, сејо, не могу;
Вештице су ме изеле: 10
Мајка ми срце вадила,
Стрина јој лучем светлила.“
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 168.
