Изједен овчар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

<poem> Осу се небо звездама, И равно поље овцама, Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица: „Устани горе, Радоје! Овце ти за луг зађоше.“ „Нека и, сејо, не могу; Вештице су ме изеле: Мајка ми срце вадила, Стрина јој лучем светлила.“ <poem>