Izjeden ovčar

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

<poem> Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama, Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: „Ustani gore, Radoje! Ovce ti za lug zađoše.“ „Neka i, sejo, ne mogu; Veštice su me izele: Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ <poem>