Издате, брате, не знате кој беше.
Бежи, издате, посрате и помочате!
Ти туј не мож’ да седиш,
туј је кокошиње седало
и пчешко легало. 5
Е, издате, не знате:
бел издате,
сињ издате,
црвен издате.
Сели се, издате, 10
коњ ти се отћину,
гле колко копа!
Ти туј не мож да седиш;
бежи, издате, посеко те!
Ти си пош’л у гору и воду, 15
да ловиш змије и детличи,
њино месо да једеш;
па си сретал овога човека (или бравче)
па си у њег улезал.
Ти туј не мож’ да седиш, 20
његово месо да једеш:
туј је кокошињо седало
и пчешко је легало!
Ти да идеш у гору и воду,
куде петли не поју, 25
куде љуђе не вреве.
Ако те буде човек напратил
а ти д’ идеш од плотишта до плотишта,
од распутишта до распутишта,
и његову кућу да најдеш, 30
и на комин да му улезнеш
и ижу да му пометеш,
и вечеру да му поставиш,
и да му седнеш у скут,
па душу да му извадиш. 35
Ако си дивји
- у дивјину д’ идеш;
ако си горсћи
- у гору д’ идеш;
ако си водан 40
- у воду д’ идеш.
(377, бр. 178)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 61-62. бр. 79.
