[Izdate, brate, ne znate koj beše]
Izdate, brate, ne znate koj beše.
Beži, izdate, posrate i pomočate!
Ti tuj ne mož’ da sediš,
tuj je kokošinje sedalo
i pčeško legalo. 5
E, izdate, ne znate:
bel izdate,
sinj izdate,
crven izdate.
Seli se, izdate, 10
konj ti se otćinu,
gle kolko kopa!
Ti tuj ne mož da sediš;
beži, izdate, poseko te!
Ti si poš’l u goru i vodu, 15
da loviš zmije i detliči,
njino meso da jedeš;
pa si sretal ovoga čoveka (ili bravče)
pa si u njeg ulezal.
Ti tuj ne mož’ da sediš, 20
njegovo meso da jedeš:
tuj je kokošinjo sedalo
i pčeško je legalo!
Ti da ideš u goru i vodu,
kude petli ne poju, 25
kude ljuđe ne vreve.
Ako te bude čovek napratil
a ti d’ ideš od plotišta do plotišta,
od rasputišta do rasputišta,
i njegovu kuću da najdeš, 30
i na komin da mu ulezneš
i ižu da mu pometeš,
i večeru da mu postaviš,
i da mu sedneš u skut,
pa dušu da mu izvadiš. 35
Ako si divji
- u divjinu d’ ideš;
ako si gorsći
- u goru d’ ideš;
ako si vodan 40
- u vodu d’ ideš.
(377, br. 178)
