Извештај мајора Анакера од 26.11.1942.

Извор: Викизворник

Снимак оригинала (писаног на машини) у Архиву Војноисторијског института, НАВ-Т-315, р. 2270, с. 950—3.


Група "Анакер"

О.У., 26.11.1942.

ИЗВЕШТАЈ О АКЦИЈИ 25/26.11.42.

Група "Анакер", која се састојала од 1, 3. и 4. чете, делом 6. 7. и 8. чете, вод тенкова 10/12, железничког оклопног воза 103 и хрватске 3. лаке ПА батерије, било је наређено да одмах деблокира 5/738. пука поручника Дзака (немачки: Dzaack) која је била опкољена у Јајцу. За привођење групе камионима, уместо раније предвиђеног марша пешице, стајало је групи на располагању око 32 камиона, 7 путничких аутомобила, 1 возило 17, 2 мотоцикла с приколицом и 2 мотоцикла. Већи део возила доставила је лака колона 718. пд.

25.11.42. је I/738. пп, без 2. чете, укрцан у камионе 4 км источно од Кисељака и превезен у Турбе у 18,30 часова. Из овог насеља уследио је покрет, такође камионима, целе Групе "Анакер" за Јајце у 19,15 часова, укључујући и 6 товарних грла. Од Догановаца до Вијенца биле су постављене многе препреке које је требало савладати, које су се већим делом могле уклонити уз помоћ потчињених тенкова. Додир с непријатељем за време наступног марша у ноћним часовима је био релативно мали. Од Вијенца до јужног излаза из Јајца нису постајале никакве препреке, а није успостављен никакав додир с непријатељем. Група је 26.11.42. у 5,15 часова достигла код Скеле јужни излаз из Јајца. Пошто је марш био врло брзо изведен, то нам је пошло за руком да у Скели изненадимо један део партизана. Том приликом су неки партизана обучени само у рубље побегли у оближњу шуму и на околне висове. Неки су морали чак да искачу кроз прозоре. Главни део партизана повукао се на вис 568 и у само Јајце. 3. чета I/738. пп је одмах у енергичном налету заузела вис 568, како би обезбедила акције у југоисточном и источном правцу. Команданту групе стајала је сада на располагању једна стрељачка чета, једна тешка чета и 6 одељења II/738. пп, као и хрватска ПА батерија. Помоћу тешке чете I/738. пп и хрватске ПА батерије извршено је обезбеђење и осталог потребног простора, та-;: ко да у раним јутарњим часовима није претила никаква опасност с к. 728. Ова кота је била у сваком случају поседнута од стране јаког непријатеља и чудновато је да се с ње у први мах није отварала ватра. С преосталом другом стрељачком четом (I/738. pp) допрло се до новог дрвеног моста на Врбасу, а касније и до хемијске фабрике, пошто су неки цивили доставили команданту групе да се у фабрици налази већи број партизана, а осим тога и 68 немачких војника као заробљеници.4 Након тога командант групе је одмах наредио да се 1. чета ојача са 2 тенка и једним ПА топом и да продре до фабрике и установи да ли се слажу ови подаци. Када је чета приспела до фабрике, она је стварно наишла на две велике стамбене зграде које су партизани били запосели. Отпочела је жестока пушчана ватра, а пре свега из аутомата, у тренутку када се почело с претресом једне од ових зграда. Командир 1. чете потпоручник Штојрер (немачки: Steurer) пао је у почетку као жртва метака из аутомата. На овај начин рањено је више подофицира и војника. Партизани, вероватно припадници интелигенције, пружали су у овим стамбеним зградама жилав и чврст отпор. Не обзирући се на ово, чета је успела, после дуже борбе, да заузме једну такву зграду и да уништи око 30 партизана. У међувремену је 3/738. пп нападнута на к. 568 од стране врло јаких непријатељских снага из источног правца. Истовремено је са сигурношћу утврђено да се са северозапада у правцу Јајца приближава око 3.000 партизана. Осмотрено је како се топови и тешки минобацачи постављају на положаје. После краћег времена непријатељ је отворио јаку артиљеријску и минобацачку ватру на положају групе. Осим тога, појавила се са свих страна и ватра из тешких митраљеза. У току живе минобацачке и митраљеске ватре непријатељ је приближавао своје снаге нашим линијама. Наступио је тренутак опасности да трупе буду заокружене, тако да није остало много времена када би батаљон био опкољен и тиме изложен потпуном уништењу. Пре свега изгубило би се много возила. Неко ефикасно сузбијање партизана није било могуће, пошто група није располагала артиљеријом. Ми смо се и даље држали док смо могли, и тек у тренутку када је непријатељ кренуо да продре у нашу линију на коти 568, морала је 3/738. гренадирског пука да се повуче, да не би била потпуно уништена. Предајом положаја на коти 568 знатно се појачао притисак непријатеља из севеpног правца. Овом притиску није могла одолети ни 1/738. гренадирског пука. Жестина ватре, како артиљерије тако и минобацача и тешких митраљеза1 усмерила се у пуној снази на командно место групе и на штаб батаљона. Командно место је претрпело велике губитке. Пошто је даље напредовање против бројчано далеко надмоћнијег непријатеља у датим околностима било немогуће и пошто би круто држање достигнутих простора било само некорисна жртва, што би довело до евентуалног губитка целог батаљона и свих за дивизију ненадокнадивих моторних возила, командант групе се одлучио за повлачење на нов положај код Вијенца. Усиледила је заповест четама да се одвоје од непријатеља, као и заповест за обезбеђење при одвајању. Моторна возила су кренула као први део групе, затим су уследиле чете и хрватска ПАА, а на крају тенкови. Први део пута је био потпуно откривен и изложен прецизној ватри тешких митраљеза, тешких минобацача и артиљерије. Упркос томе пошло нам је за руком да у релативно кратком времену извучемо моторна возила и трупе уз заиста мале губитке и да се пробијемо до простора који је био мање опасан. Скоро сва возила су била погођена, поједина и до 16 погодака. Држање возача је било за дивљење. Возила која су била толико оштећена, да се нису могла кретати сопственом снагом, била су одмах шлепована. Одвајање од непријатеља извршено је у последњем часу, можда већ четврт часа касније возила би била безнадежно изгубљена. С возилима би нестала и понета храна, као и погонски материјал. У даљем кретању пут је био скоро стално под ватром тешких митраљеза и минобацача. Баш овде се показала одлична дисциплина возача и војника који су лаким митраљезима и пушкама дејствовали из возила у покрету и тако су непријатеља држали прикованог. Хрвати су у самом Јајцу, на жалост, морали напустити један камион с једним ПА топом, због онеспособљавања возача проузрокованог пуним поготком на возило из тешког минобацача. И овај би се губитак могао избећи да командир ПА батерија није извештај о томе доставио команданту групе тек када се од Јајца удаљио 6 км.

Када се приспело на Вијенац, на групу је са свих страна, нарочито са околних висова и кућа, отворена јака пушчана ватра, као и ватра из митраљеза и минобацача. Неко заустављање колоне и припрема за напад поново би били условљени несагледивим жртвама и последицама. Командант се због тога одлучио да прође возилима кроз угрожени простори да из њега изађе што је брже могуће. Досадањи губици током вожње били су, и поред јаке непријатељске ватре, још увек врло умерени. Пошто се сав пут од Вијенца до на 2 км северно од Доњег Вакуфа налазио под непријатељском ватром, то је командант групе одлучио да групу доведе у Доњи Вакуф. Са изузетком једног камиона, који је остао за превоз заосталих рањеника код тенкова, група је, са свим возилима, у 13,30 часова приспела у Доњи Вакуф.

Од 25.11. навече Јајце је постало седиште 3. партизанске дивизије с једним дивизијским и једним бригадним штабом. Прва борба око зграде била је усмерена с великом вероватноћом баш на ону стамбену зграду фабрике где је био смештен штаб дивизије. У тој згради је уинитштено 35 партизана. Због тога треба безусловно прихватити да су наша ударна одељења изрешетала један део непријатељског штаба дивизије. На жалост, у овој борби поново се осетио недостаталк артиљерије и експлозива. Зграде су биле брањене изванредно жилаво и огорчено. Да је групи стајало на располагању довољно трупа и одговарајуће артиљерије, онда би овог дана успех био знатно већи. Постојао је моименат изненађења, пошто партизанска команда није ни помишљала на то да би једна борбена група с моторним возилима могла ноћу доспети до сирца њених положаја и поред многобројних запрдка, препрека и стражара. На жалост, 5/738. гренадирског пука се више није могла пронаћи, сем једног војника кога смо били ослободили из партизанског заробљеништва. Исто тако нису виђени ни усташе ни хрватски војници. По причањима овог војника, 5/738. гренадирског пука је морала исте ноћи, под врло тешким притиском надмоћне масе партизана, да напусти свој положај и да се повуче у непознатом правцу. Група је одмах по приспећу упутила једно извиђачко одељење уздуж Врбаса, десном обалом, у правцу Јајца у циљу хватања везе са 5/738. гренадирског пулка. Успостављање везе због напред описаних догађаја ипак није било могуће.

Губици непријатеља износе око 100 избројаних мртвих. Шта је од мртвих и рањених остало у зградама и колико је палио као жртва наших тенкова и хрватсике ПА батерије приликом уласка у Скелу и на јужном излазу града Јајца — није се могло утврдити.

Сопствени губица: са стране Немаца: 8 мртвих, између 'којих је и потпоручник Штојрер, 37 рањених, између којих су и поручник Битнер (немачки: Bittner) и виши ветеринар др Брауимилер (немачки: Braumiller), 1 нестао. Хрвати: 2 мртва и 11 рањених. Убијена су и 3 немачка товарна грла.

Анакер (немачки: Anacker)

мајор и заступник команданта групе