Извештај команданта босанских четничких одреда од 31. августа 1942.
Снимак оригинала (писаног на машини) у Архиву Војноисторијског института, Чa, k. 233, рег. бр. 31/8 "(BH-X-535)"
КОМАНДА
БОСАНСКИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА
31-VIII-1942 г.
ГЛАВНОМ ШТАБУ БОСАНСКИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА
Пишемо у грму у једној шумици, код с. Добрње, где смо примили извештај Штаба са папиром на коме су ударени штамбиљи, како је тражено, као и записник збора, који је одржала позадина у Кулашима. — Радује нас величина збора, а већ знамо да су наша браћа: чика Лука и Лалић умели да кажу народу шта је то српство и зашто се боримо и какав треба да је народ сада.
Непријатељ се налази на линији: Шурјан — Лусићи — Павићи, а наше снаге распоређене су према њему тако, да су истима затворени правци куда би могао да продре даље.
Непријатељ је јачине две Бригаде и веома је дрзак. Сваку ноћ се воде борбе, које обично почињу око 24 часа. Са становништвом поступају најлепше тако да плаћају све, говорећи да они нису четнички бандити, да пљачкају, мобилишу успут све што је способно, али код народа слаб осећај за њих, јер је народ свестан тога што они доносе собом. Тако, затекли смо Не-мце у Кадиној Води и они млате артилеријом њихове положаје и села где се налазе.
Ми смо предвидели чисто четнички напад за чишћење просторије између Врбаса и пута: Бања Лука — Ситница у правцу Мркоњич Града, а затим, као другу фазу борбе, напад од пута Б. Лука — Јајце до Сане, да би тиме спречили офанзивне акције Немаца, као непотребне пошто није тешко замислити како би се провело становништво и имовина куда би прошли Немци а за њима Хрвати, па евентуално и усташе.
Хрвати, дознавши за ово, т.ј. генерал Брозовић, тај пас, послао је по два немачка официра писмо немачком команданту који је у К. Води, да нам се не да муниција, пошто смо добили огромне количине и да ми тражењем муниције стварамо чамо себи резерве за "онај наш дан" — како то они кажу.
Ипак, успели смо и Хрвати ће морати да пошаљу муницију за 2000 четника и сва аутоматска оруђа-бацаче. Разуме се да ћемо од овога у првом реду гледати да оставимо нешто за онај дан, који нам је данас саопштен. Немцима смо рекли, да нам за Хрвате није потребна муниција, већ само мотке, са којима смо им отели и оружје којим су данас наоружани сви четнички одреди.
Разуме се, да нам сада Немци, моментално поклањају више пажње него Хрватима, бар се то јасно да приметити, — али знамо докле би нас довела и њихова пажња, ако би, недај Боже, са њима морали да продужимо познанство и додир.
Разговарали смо са Момчилом Регодићем и Николом Никодијевићем који су нам пружили податке о расположењу у народу у овом моменту.
За команданта операција у првој фази борбе, предвиђен је поручник брат Марчетић, за команданта леве колоне поручник Дреновић, који је овде без војске, а за команданта десне колоне брат Азарић.
Командант са кап. братом Пејићем остаје овде све док операције не уђу у одлучну фазу, па кад све сигурно крене на боље, онда ћемо назад ради свршавања других послова и припрема за опште чишћење од комуниста у Грмечу.
За сада нас највише интересу је помоћ Требаве и Озарена коју очекујемо жељно. Велики грех носе кривци за оно враћање људи који су први пут били пошли у помоћ.
У предстојећим операцијама, ако буде чишћен терен поред Врбаса, Тешановић ће имати да прелази Врбас и да се прикључује левој колони.11
Брат Марчетић моли да му се пошаљу лекови које му је послао командир из Масловара и бријач, који се налази у ормару, а капетан брат Пејић да му Ђокић сачува ствари и да оздрави.
Извештаје слати помоћу релејних станица:
Шњеготина, преко Митра Спасојевића
Скатавица, преко логора Јошеваоких чета
с. Поповац, преко одбора
Карановац, преко командира страже, и
Штаб мањачког пука.
С вером у бога за краља и отаџбину.
31-VIII-1942
КОМАНДАНТ,
Р. Радић М. П.
(Округли печат: "Главни штаб босанских четничких одреда")