Изборни ред

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радови у току!
Baustelle.svg

Један марљиви корисник управо ради на овој страници. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.
Користите страницу за разговор ако имате коментаре и питања у вези са овом страницом. Хвала на стрпљењу.
Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен


Напомене:

Овај шаблон не важи уколико је прошло три дана од последње измене на страници.
Један корисник сме овим шаблоном да обележи највише пет страница истовремено.


Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg

Изборни ред.

I. О праву бирања и о праву избора.[уреди]

Члан § 1.

Право бирања имају сви босанско-херцеговачки припадници мушког спола, који су на дан избора навршили 24. годину, самовласни су и који у земљи стално станују барем од једне године дана амо; надаље под истим условима сви они аустријски или угарски држављани, који су намјештени као земаљски чиновници или учитељи у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, или који стоје у служби босанско-херцеговачких земаљских жељезница, или напокон, који имају право бирања у којој опћини ових земаља.

Под истим условима као и мушки земаљски припадници и аустријски или угарски држављани имају право бирања у 1. изборним разреду I. курије жене, ако испуне увјет постављен у § 6. а).

Мушки бирачи могу вршити право бирања само лично, жене у случају § 6. а) само по пуновласницима, који имају у истој курији право бирања.

Члан § 2.

Немају права бирања сва она лица, над чијим је имањем проглашен стечај, за вријеме док траје крида.

Војничка лица, која активно служе, изузевши војничке чиновника, не могу бирати.

Члан § 3.

Немају права бирања:

    а) лица, која су и истрази ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док траје истрага;

    б) лица, која су осуђена ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док трају с осудом скопчане правне пошљедице.

Члан § 4.

У сабору могу бити изабрана лица мушкога спола, која имају право бирати, а навршила су 30. годину и потпуно уживају грађанска права. Изузети су: чиновници и намјештеници, који активно служе у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, као и код босанско-херцеговачких земаљски жељезница, надаље учитељи и намјештеници на јавним школама.

Члан § 5.

Од свих 72 посланика, које ваља бирати, запада:

    I. курији 18,

    II. ,, 20,

    III. ,, 34.

У I. курији, као и у II. и III. курији заједно, подијелиће се мандати на три главне вјероисповјети према сразмјерноме броју статистике пучанства тако, да ће запасти I. курији:

    католицима 4 мандата,

    муслиманима 6 мандата,

    српско-православнима 8 мандата,

у II. и III. курији:

    католицима 12 мандата,

    муслиманима 18 мандата,

    српско-православнима 23 мандата.

Осима тога запада јеврејима у II. курији 1 мандат.

Члан § 6.

У I. курији имају право бирања

    а) у првом изборном разреду:

Сви муслимански посједници земље, који плаћају земљарине барем 140 К.

Посједници земље друге вјероисповјести, који плаћају земљарине барем 140 К, стоји од воље, да бирају у 1. изборном разреду или пак у ономе изборноме тијелу 2. изборнога разреда, којему припадају по својој вјероисповјести;

    б) у 2. изборном разреду:

Сва она лица, која плаћају барем 500 К изравних пореза, изузевши точаринску порезу;

они, који су свршили коју високу школу у аустро-угарској монархији и који други њој равни научни завод у аустро-угарској монархији;

лица духовног сталежа свих законом признатих вјероисповјести;

сви активни чиновници, коју у грађанској управној служби Босне и Херцеговине стоје као и умировљени земаљски чиновници и учитељи те земаљски жељезнички чиновници и војнички чиновници;

коначно официри у миру.

Ако порезне износе поменуте под а) и б) плаћа заједнички више сувласника, тада може на основи тога параграфа да бира само онај сувласник, којега други сувласници на то овласте.

Члан § 7.

II. курији састављају сви становници градова — то јест оних мјеста, која имају градски штатут или се управљају по закону од 21. марта 1907., Гласник закона VII/17, дотично по наредби земаљске владе бр. 9003/I. од г. 1897., одобреној Превишњим рјешењем од 12. јануара 1897. — који имају право бирати, а не припадају I. курији.

Члан § 8.

Они, који имају право бирати и станују у сеоским опћинама, а не припадају I. курији, јесу бирачи III. курије.

Члан § 9.

За избор посланик 1. изборног разреда I. курије саставља сва земља један муслимански изборни котар, док за избор посланика 2. изборног разреда I. курије саставља сва земља један изборни котар за сваку од трију вјероисповијести. Сваки бирач I. курије треба да именује толико кандидата, колико је број мандата, колики је број мандата у дотичноме изборном котару.

За избор посланика II. и III. курије раздијелиће се сва земља у вјерске изборне котаре, од којих ће бирати сваки по једнога посланика.

Како су мандати свих трију курија раздијељени по свој земљи у вјерске изборне котаре, види се из табличнога додатка, приложеног овоме изборном реду.

Нико не може вршити свога права бирања у више, него у једној курији.

Члан § 10.

Сваки је бирач властан бирати и лица које друге вјероисповијести и које друге курије, него јој сам припада.

Члан § 11.

Припадници оних вјероисповијести, којима није дан самостални мандат у сабору ради маленога број њихових признавалаца, власни су, да у своме пребивалишту, већ према томе којој курији припадају, бирају у једноме од вјерских изборних тијела дотичне кутије.

II. О изборним котарима, изборним тијелима и о биралиштима.[уреди]

Члан § 12.

Бирачи I. курије бирају у главноме мјесту онога политичкога котара, гдје им је редовно пребивалиште и то одијељено по изборним двјема разредима, поменутим у § 6.