Изборни ред

Изборни ред.

I. О праву бирања и о праву избора.

§ 1.

Право бирања имају сви босанско-херцеговачки припадници мушкога спола, који су на дан избора навршили 24. годину, самовласни су и који у земљи стално станују барем од једне године дана амо; надаље под истим условима сви они аустријски или угарски држављани, који су намјештени као земаљски чиновници или учитељи у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, или који стоје у служби босанско-херцеговачких земаљских жељезница, или напокон, који имају право бирања у којој опћини ових земаља.

Под истим условима као и мушки земаљски припадници и аустријски или угарски држављани имају право бирања у 1. изборном разреду I. курије жене, ако испуне увјет постављен у § 6. а).

Мушки бирачи могу вршити право бирања само лично, жене у случају § 6. а) само по пуновласницима, који имају у истој курији право бирања.

§ 2.

Немају права бирања сва она лица, над чијим је имањем проглашен стечај, за вријеме док траје крида.

Војничка лица, која активно служе, изузевши војничке чиновнике, не могу бирати.

§ 3.

Немају права бирања:

а) лица, која су у истрази ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док траје истрага;

б) лица, која су осуђена ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док трају с осудом скопчане правне пошљедице.

§ 4.

У сабор могу бити изабрана лица мушкога спола, која имају право бирати, а навршила су 30. годину и потпуно уживају грађанска права. Изузети су: чиновници и намјештеници, који активно служе у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, као и код босанско-херцеговачких земаљских жељезница, надаље учитељи и намјештеници на јавним школама.

§ 5.

Од свих 72 посланика, које ваља бирати, запада:

I. курији 18,

II. ,, 20,

III. ,, 34.

У I. курији, као и у II. и III. курији заједно, подијелиће се мандати на три главне вјероисповијести према сразмјерноме броју статистике пучанства тако, да ће запасти у I. курији:

католицима 4 мандата,

муслиманима 6 мандата,

српско-православнима 8 мандата;

у II. и III. курији:

католицима 12 мандата,

муслиманима 18 мандата,

српско-православнима 23 мандата.

Осим тога запада јеврејима у II. курији 1 мандат.

§ 6.

У I. курији имају право да бирају:

а) у првом изборном разреду:

Сви муслимански посједници земље, који плаћају земљарине барем 140 К.

Посједницима земље друге вјероисповијести, који плаћају земљарине барем 140 К, стоји од воље, да бирају у 1. изборном разреду или пак у ономе изборноме тијелу 2. изборнога разреда, којему припадају по својој вјероисповијести;

б) у 2. изборном разреду:

Сва она лица, која плаћају барем 500 К изравних пореза, изузевши точаринску порезу;

они, који су свршили коју високу школу у аустро-угарској монархији и који други њој равни научни завод у аустро-угарској монархији;

лица духовног сталежа свих законом признатих вјероисповијести;

сви активни чиновници, који у грађанској управној служби Босне и Херцеговине стоје као и умировљени земаљски чиновници и учитељи те земаљски жељезнички чиновници и војнички чиновници;

коначно официри у миру.

Ако порезне износе поменуте под а) и б) плаћа заједнички више сувласника, тада може на основи тога параграфа да бира само онај сувласник, којега други сувласници на то овласте.

§ 7.

II. курију састављају сви становници градова — то јест оних мјеста, која имају градски статут или се управљају по закону од 21. марта 1907., Гласник закона VII/17, дотично по наредби земаљске владе бр. 9008/I. од г. 1897., одобреној Превишњим рјешењем од 12. јануара 1897. — који имају право бирати, а не припадају I. курији.

§ 8.

Они, који имају право бирати и станују у сеоским опћинама, а не припадају I. курији, јесу бирачи III. курије.

§ 9.

За избор посланика 1. изборног разреда I. курије саставља сва земља један муслимански изборни котар, док за избор посланика 2. изборног разреда I. курије саставља сва земља један изборни котар за сваку од трију вјероисповијести. Сваки бирач I. курије треба да именује толико кандидата, колики је број мандата у дотичноме изборном котару.

За избор посланика II. и III. курије раздијелиће се сва земља у вјерске изборне котаре, од којих ће бирати сваки по једнога посланика.

Како су мандати свих трију курија раздијељени по свој земљи у вјерске изборне котаре, види се из табличнога додатка, приложенога овоме изборном реду.

Нико не може вршити свога права бирања у више, него у једној курији.

§ 10.

Сваки је бирач властан бирати и лица које друге вјероисповијести и које друге курије, него јој сам припада.

§ 11.

Припадници оних вјероисповијести, којима није дан самостални мандат у сабору ради маленога броја њихових признавалаца, власни су, да у своме пребивалишту, већ према томе којој курији припадају, бирају у једноме од вјерских изборних тијела дотичне курије.

II. О изборним котарима, изборним тијелима и о биралиштима.

§ 12.

Бирачи I. курије бирају у главном мјесту онога политичкога котара, гдје им је редовно пребивалиште и то одијељено по изборним двјема разредима, поменутим у § 6.

У свакоме таквом биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда за свако изборно тијело изборна комисија. Та ће комисија установити пошљетке (резултат) избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији, да састави цјелокупни скрутиниј.

Главна изборна комисија за I. курију биће по смислу § 35. тога изборног реда главна изборна комисија, постављена код земаљске владе у Сарајеву.

§ 13.

Бирачи II. курије бирају у оним градовима, гдје им је редовно пребивалиште, па ће се за свако таково биралиште поставити по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија.

Ова ће изборна комисија установити пошљетке избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 37.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

§ 14.

Бирачи III. курије бирају у ономе мјесту, које је котарски уред по пропису § 21. овога изборног реда одредио у политичком котару њиховог редовног пребивалишта као биралиште за дотичну вјероисповијест.

У свакоме биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија, која ће установити пошљедак избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 47.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

III. О расписивању избора и о приправљању за изборе.

§ 15.

Земаљска ће влада наредбом одредити, да се предузме избор. У наредби треба да су наведени дани, на које ће се предузети избор саборских посланика у појединим куријама и изборним тијелима у биралиштима, одређеним по овоме изборном реду.

Дан бирања треба тако наредити, да ће се моћи свршити све нужне приправе прво, него дође дан бирања.

§ 16.

Избори треба да буду расписани тако, да се најприје бирају посланици сеоских опћина (III. курије), за тим посланици градова (II. курије), а напокон посланици двају изборних разреда I. курије и да буду избори на засебни дан за сваку од трију курија, као и за сваки од обију изборних разреда I. курије.

§ 17.

Расписивање избора треба обзнанити у званичним новинама, осим тога у градовима и сеоским опћинама огласима и објавом уобичајеном у земљи.

§ 18.

За све оне, који имају право бирати, саставиће сваки котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) бирачке спискове одијељено по куријама, вјероисповијестима, а у I. курији још и по изборним разредима.

Зготовљене бирачке спискове треба изложити код котарског уред (владиног повјереника за град Сарајево) ради прегледања. Уједно треба обзнанити на начин у мјесту обичајан, да су бирачки спискови изложени и одредити за потраживања (рекламације) 14-дневни рок, који ваља рачунати од дана објаве. Осим тога треба котарски уред да састави из бирачких спискова III. курије пописе оних, који имају право бирати, одијељено по сеоским опћинама, дотично по махалама и доставити их ради објављења начелницима дотичних сеоских опћина.

За оне, који имају право бирати, а не припадају ниједној од трију главних вјероисповијести, треба саставити особне бирачке спискове за сваку курију.

§ 19.

У року од 14 дана иза те објаве може сваки бирач, који има у дотичноме изборном тијелу право бирања, да приговори исправности или потпуности бирачког списка писмено или усмено у записник код онога котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево), који је изложио бирачки списак или код свога опћинског начелника.

Потраживања стављена по измаку тога рока треба котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) да одбаци као закашњена. Против таке одредбе нема правнога лијека. — О потраживањима, која су на вријеме предана, рјешава земаљска влада.

Исправке учињене на основи поступка о потраживању треба најдаље за осам дана прије изборнога дана прогласити код котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево).

§ 20.

Чим буду, након рјешења на вријеме преданих потраживања, бирачки спискови исправљени, котарски ће уред (владин повјереник за град Сарајево) спремити бирачке карте за поједине бираче свакога изборног тијела свих трију курија. На тим ће картама стајати редни број бирачког списка дотичнога изборног тијела, име, презиме и пребивалиште бирача, мјесто, вријеме почетка и свршетка избора и број кандидата, које треба да именује дотично изборно тијело. У I. и II. курији треба те бирачке карте доставити свакоме бирачу заједно са неиспуњеним гласовницама, изданим по власти.

Осим гласовница, што их је издала власт, не смију се друге употребљавати.

Бирачима III. курије доставиће се бирачке карте без гласовница.

§ 21.

Да се предузме избор посланика III. курије, треба да одреди котарски уред за сваку вјероисповијест према броју припадника те вјероисповијести у подручју котара једно или више биралишта тако, да највише 1000 бирача те вјероисповијести запане по једно биралиште. Код тога треба и то установити, из којих ће сеоских опћина или махала бирати припадници које вјероисповијести у дотичном изборном мјесту.

§ 22.

Биралишта и скупове бирача треба да котарски уред установи у договору с начелницима дотичних сеоских опћина и махала.

IV. О предузимању избора саборских посланика.

А. Избор у I. и II. курији.

§ 23.

Избором сваког изборног тијела I. и II. курије управља изборна комисија.

У ту сврху поставиће се изборне комисије за свако вјерско изборно тијело I. курије у Сарајеву и у сваком котарском мјесту, за тим за свако вјерско изборно тијело II. курије у Сарајеву и у свим градовима поменутим у § 7. овога изборног реда.

Свака је таква комисија састављена од котарског предстојника (владиног повјереника за град Сарајево) или чиновника по њему постављеног као предсједника и 4 члана. За чланове ове изборне комисије позваће се у првоме реду опћински вијећници котарског мјеста, дотично Сарајева, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако би можда за горњи број још устребало чланова, именоваће их котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) између угледних личности дотичне вјероисповијести. Предсједник одређује такођер 2 члана изборне комисије за перовође. Но стоји му и од воље, да изборној комисији дода једнога перовођу.

О свему, што се десило за избора, треба да се води записник и да се у њ забиљеже сви важнији догађаји и рјешења као и изборни пошљедак.

Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично заједно с оним дијелом чланова комисије, који су дошли.

§ 24.

Предсједник изборне комисије отвара избор тиме, да мјесто присеге руковањем завјерава чланове комисије и објашњава им поступак код гласања.

§ 25.

Ако неко прије почетка гласања приговори, да неко лице, унесено у бирачки списак, није власно бирати и устврди, да је оно по измаку рока, прописанога у § 19. за потраживања против бирачких спискова, изгубило коју потрјепштину за право бирања, одлучиће о томе одмах изборна комисија, а да се не ће допустити уток.

§ 26.

Предсједник изборне комисије дужан је старати се за мир и ред у просторији за бирање. Док траје избор није допуштено држати ни говора ни других каких претресања, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором. Оне, који су назочни, а немају права гласања у дотичном изборном тијелу, ваља одстранити.

Предсједник изборне комисије треба да се брине за вршење одредаба овога изборног реда; навластито је дужан старати се, да буде приступ у зграду, гдје је просторија за бирање и у саму просторију за бирање, вазда слободан и да се могу вазда без сметања предавати гласовнице.

Ако у просторији за бирање назочна лица сметају ток избора, овлаштен је он, пошто их је прије без успјеха опоменуо, да даде испразнити просторији за бирање и нареди, да се бирачи пуштају само појединце у просторију за бирање.

§ 27.

Прије него почне гласање, треба да се изборна комисија увјери, да ли је изборна жара, што је постављена на столу комисије, потпуно читава и празна. Онда предавају чланови изборне комисије први своје гласовнице.

§ 28.

Иза тога гласају бирачи, што су били назочни у изборној просторији у почетку избора и остали бирачи по реду, којим долазе у изборну просторију.

Сваки бирач треба најприје да преда ономе члану, којега је изборна комисија нарочито за то одредила, своју бирачку карту и своју гласовницу. Гласовница мора да је тако сложена, да буду сакривена имена на њој написана. Поменути члан ставља у изборну жару гласовницу, а да је не отвори, а бирачку карту враћа бирачу.

Уједно треба да перовођа одмах на бирачкоме списку прибиљежи, који су бирачи предали своје гласовнице.

Имена бирача, који долазе, унијеће се у попис гласања, који треба да води изборна комисија.

§ 29.

По измаку времена, одређенога за гласање, треба да предсједник изборне комисије прогласи, да је гласање закључено. Но бирачима, који су у изборну просторију дошли прије него је прошао одређени закључни сахат и ту су били назочни, кад је закључено гласање, не смије се ускратити, да гласају.

Кад се сврши гласање, треба затворити просторију за бирање, у којој морају остати само чланови изборне комисије те предсједник с перовођом.

§ 30.

Прије бројања гласова измијешаће предсједник изборне комисије гласовнице у изборној жари, а онда их вадити и бројати.

На то ће један члан изборне комисије отворити сваку гласовницу појединце и пошто је прегледа, предаће је предсједнику. Тај ће гласовницу гласно прочитати и ради прегледања даље дати осталим члановима комисије.

Два члана изборне комисије, што су одређена за перовође, водиће сваки по један гласачки списак о лицима, која су добила гласове. У том ће списку требати свакога, који је као посланик добио један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, а кад трећи, број 3 и т. д. Оба се гласачка списка морају подударати и треба да их потпишу сви чланови комисије и предсједник.

§ 31.

Ако има на једној гласовници више имена, него их треба бирати у дотичноме изборном тијелу, онда треба имена, која су на тој гласовници преко тога броја најпослије написана, сматрати као да нијесу написана и не смију се уважити. Ако је пак написано на гласовници мање имена, не губи она с тога своје вриједности. Ако је име једнога и истога лица на једној и на истој гласовници више пута забиљежено, рачунаће се код бројања гласова само једноч.

§ 32.

Кад се установљује изборни пошљедак, не ће се уважавати неваљане гласовнице. За ваљане гласовнице сматрају се само оне званичне гласовнице, које су бирачу достављене у своје вријеме (§ 20.). За неваљане ваља сматрати све остале гласовнице, надаље и такве, које не садржавају никакво или садржавају нечитљиво име, или из које се не може недвоумно разабрати изабрано лице или напокон, које садржавају протестовање или какво придржавање.

О томе рјешава изборна комисија и то треба споменути у изборноме записнику.

§ 33.

Пошљедак бројања гласова треба да предсједник изборне комисије, након што буде просторија за избор опет отворена, обзнани уз примједбу, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

§ 34.

По свршеном избору закључиће се о њему вођени записник. Записник, попис гласања и гласачке спискове потписаће чланови изборне комисије, предсједник и перовође. Томе ће се приложити бирачки спискови, ваљане гласовнице и гласовнице проглашене за неваљане, које треба одијељено похранити, заједнички ће се запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику. Предсједник треба одмах да пошаље преко свога надлежнога котарског уреда изборни спис у изборима у I. курији земаљској влади, у изборима у II. курији ономе котарском уреду (владиноме повјеренику за Сарајево), у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије. Предсједник оне изборне комисије, која треба да је у II. курији уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

§ 35.

Да се предузме цјелокупни скрутиниј за оба изборна разреда I. курије, поставиће се код земаљске владе нарочита главна изборна комисија. Ту комисију састављају шест опћинских вијећника главнога земаљског града, од којих тројицу именује земаљска влада, а тројицу изабире опћинско вијеће. За предсједника те комисије именује земаљска влада једнога вишега пероводног чиновника, којему ће се додати за перовође два манипулациона чиновника.

Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

§ 36.

Кад се састави главна изборна комисија код земаљске владе, отвориће се изборни списи, што су стигли из појединих котара, те ће главна изборна комисија саставити пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија. Изабранима ваља сматрати она лица, која су у одређеноме броју мандата за дотични изборни котар добила највише гласова. Ако ради једнакога броја гласова, што их је више лица добило, настане сумња, које је од дотичних лица изабрано, онда одлучује ждријеб (кура). Ждријеб ће бацати онај члан изборне комисије, којега ће предсједник за то одредити.

Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће се записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да се похрани у архиву земаљске владе.

Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

§ 37.

Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре II. курије, поставиће се у свакоме изборном котару главна изборна комисија.

Главна изборна комисија у оним изборним котарима, који су састављени од свих градова једнога окружног подручја, је изборна комисија окружнога града, у другим пак изборним котарима изборна комисија онога котарског мјеста, које је именовано у табличноме додатку тога изборног реда као први град дотичног изборног котара. Тамо, гдје чине два окружна подручја један изборни котар, биће главна изборна комисија — изборна комисија окружног града оног окружног подручја, које је у табличноме додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

Гдје је град Сарајево за себе један изборни котар, не треба постављати главне изборне комисије и оно, што ће дотична комисија установити, вриједиће као коначни изборни пошљедак дотичнога сарајевског изборног котара. Како да се установи изборни пошљедак и како да се поступа послије свршеног избора, о томе вриједе по смислу за ту изборну комисију одредбе § 38.

За јеврејски изборни котар је главна изборна комисија изборна комисија града Сарајева, која треба, што се тиче установљења изборног пошљетка и поступка послије свршеног избора, да се по смислу држи установа § 38.

§ 38.

Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара котарсвме уреду у сједишту главне изборне комисије (владиноме повјеренику за град Сарајево), сазивље котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар. Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике. А ако се уза све то не би могла саставити главна изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

Кад се састави главна изборна комисија, треба отворити од изборних комисија приспјеле као и властите изборне списе, а главна изборна комисија треба да састави пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија.

Изабраним ваља сматрати оно лице, које је добило више од половице свих преданих ваљаних гласова.

Не постигне ли се гласањем такова већина гласова, онда треба предсједник главне изборне комисије да без одлагања сазове бираче за један дан унутар десетдневног рока, да се обави ужи избор.

Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да га пошаље земаљској влади на похрану у њезиноме архиву.

Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

§ 39.

Код ужега избора треба да се бирачи ограниче на она два лица, која су код првога избора добила највише гласова.

Код једнакога броја гласова одлучује ждријеб (кура, § 36.) о томе, ко треба да дође у ужи избор.

Сваки глас, који не буде код ужега избора дан једноме од обију лица, која долазе у ужи избор, треба сматрати неваљаним. Буду ли код ужега избора сви предани ваљани гласови подијељени једнако на лица, која су дошла у ужи избор тако, да буде свако имало за се половицу свих гласова, онда ће о тому, кога од њих ваља сматрати изабраним, одлучити ждријеб (кура), што ће га бацити један од чланова комисије.

Они, који имају право бирати, нијесу искључени од вршења права бирања код ужега избора за то, што нијесу гласали код пријашњега избора.

Кад се буде предузимао ужи избор, треба у осталоме по смислу примјењивати одредбе постављене за главни избор.

Б. Избор у III. курији.

§ 40.

Избором свакога изборног тијела III. курије управља по једна изборна комисија.

За свако биралиште III. курије поставиће се изборна комисија, која ће бити састављена од једнога чиновника, којега ће одредити котарски уред или од опћинскога званичника као предсједника и од четири сеоска старјешине биралишта, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако дотична вјероисповијест нема довољно заступника у вијећу сеоских старјешина биралишта, одредиће котарски уред чланове изборне комисије, колико их фали, између бирача те вјероисповијести. Котарски уред одређује такођер лица, која ће бити перовође.

Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

Ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

§ 41.

Избор се отвара тиме, да предсједник мјесто присеге руковањем завјерава перовође и чланове; он упућује на установе мјеродавне за избор, од којих треба да буде један отисак изложен у просторији за бирање.

Док траје избор не смије бити ни претресања ни других каких расправа, нити се смију држати говори, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором.

§ 42.

Гласање се почиње тиме, да чланови изборне комисије дају своје гласове. За тим одређује предсједник, да се прозову имена бирача истим редом, којим су забиљежена у бирачком списку (§ 18.).

Сваки прозвани приступи пред стол, што је пред предсједником, преда изборној комисији своју бирачку карту и именује и тачно назначује име онога лица, коме хоће дати свој глас.

§ 43.

Један од перовођа уноси именовано име одмах и у назочности бирачевој у бирачки списак крај имена бирачева; ради надзора водиће други перовођа други списак (гласачки списак), у који треба свакога, који добије један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, кад трећи, број 3 и т. д. (§ 30.).

Ако бирач именује више од једнога имена, треба уписати само прво именовано име.

§ 44.

Пошто буду сви бирачи дотичног изборног скупа два пута прозвани, одредиће се рок од два сата, у којем ће се бирачима, који накнадно приспију, а нијесу јоште гласали, дати да гласају редом, којим се пријаве. По измаку тога рока прогласиће се избор закљученим, не ће се дакле дати никоме више да бира, а изборну просторију ваља испразнити.

§ 45.

Чим се доврши избор, треба изборна комисија одмах да закључи са уносима провиђени бирачки списак и да установи, да ли се бирачки списак подудара са другим (гласачким) списком.

Иза тога ће се бројати гласови.

Пошто се сврши избор, обзнаниће предсједник изборне комисије на начин обичајан у мјесту пошљедак бројања гласова и примијетиће, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

§ 46.

Кад се сврши избор, закључиће се о њему вођени записник. Чланови изборне комисије, предсједник и перовође потписаће записник, бирачки списак и други (гласачки) списак, заједнички ће запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику.

Предсједник треба одмах да пошаље изборни спис преко свога котарског уреда ономе котарском уреду, у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије.

Предсједник оне изборне комисије, која треба да је уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

§ 47.

Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре III. курије, поставиће се у свакоме изборном котару једна главна изборна комисија.

Глава изборна комисија изборнога котара III. курије је у изборним котарима, који се протежу само на подручје једнога политичког котара, изборна комисија, која ради у котарскоме мјесту за најближу околину, а у изборним котарима, које саставља више политичких котара, она изборна комисија, која ради за своју најближу околину у ономе котарском мјесту, што је у табличном додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

§ 48.

Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара, котарсвоме уреду у сједишту главне изборне комисије, сазивље котарски уред мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар.

Кад се састави главна изборна комисија, треба да се примијени на то, како да се изнађе цјелокупни пошљедак избора, да се похране изборни списи, издаду изборни цертификати и т. д., исти поступак, који је прописан у § 38. овог изборног реда за II. курију.

Исто тако ваља примијенити одредбе §§ 38. и 39. онда, ако се буде можда предузимао ужи избор.

V. Закључне одредбе.

§ 49.

Изборни цертификат, који је издала изборна комисија, овлаштује изабранога посланика, да уђе у сабор; ту има он дотле мјесто и глас, док не буде сабор прогласио његов избор неваљаним.

§ 50.

Пошто се сабор састави, опремиће му земаљска влада свеколике изборне списе свих трију курија. Њему припада право, да их испитује и одлучује о преданим приговорима против ваљаности избора којега посланика.

§ 51.

Жалбе против избора треба предати саборскоме предсједништву од часа, кад је избор закључен па најдаље три дана иза тога, како је сабор отворен, а код накнадних избора за саборскога периода у року од 14 дана послије избора, иначе се оне не ће више уважити.

С преданом жалбом код саборскога предсједништва треба такођер уједно доказати, да је код земаљске благајнице у Сарајеву или код којега порезног уреда у земљи положена свота од 300 К као јамчевина за подмирење трошкова, који би можда били скопчани са извидима о ваљаности избора.

Ако се извидима установи неваљаност избора, вратиће се полагачу сва јамчевина. Забаци ли се жалба, вратиће се јамчевина одбивши само трошкове, који су проузрочени извидима. Износ трошкова извида, који можда прелази 300 К треба накнадити само у случају, ако је жалба против избора у I. и II. курији била без успјеха и, пошто је тај износ земаљска влада установила, треба га административним путом наплатити од свих жалитеља против избора на једнаке дијелове.

О свим жалбама против избора рјешава сабор.

Жалити се против избора посланика власни су бирачи дотичнога изборног котара и сва она лица, која су код тога избора добила гласова.

Буду ли за рјешење о жалбама против избора од потребе извиди, замолиће предсједништво сабора земаљску владу, да нареди извиде.

§ 52.

Ако буде једно лице изабрано за посланика у два или у више изборних котара, мораће изабрани најдаље за осам дана иза овјеровљења свога избора изјавити у сабору, којега се избора прима. Ако се у томе року не учини таква изјава, онда ће саборско предсједништво у јавној сједници одлучити ждријебом (куром), за који изборни котар вриједи избор. У упражењеноме изборном котару треба расписати нови избор.

Таблични додатак изборноме реду

Раздјељење Изборних котара.

Број изборног котара	Назнака изборног котара	Број мандата
I. Изборни котари прве курије.
1. изборни разред.
1.	Муслимански: сва земља	6
2. изборни разред.
2.	а) Муслимански: сва земља	1
3.	б) Католички: сва земља	4
4.	ц) Српско-православни: сва земља	8
II. Изборни котари друге курије.
а) Муслимански:
1.	Зељаљски главни град Сарајево	1
2.	Сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крушево окружја сарајевскога	1
3.	Сви котарски градови окружја мостарскога	1
4.	Сви котарски градови и градови Кулен-Вакуф и Стари Мајдан окружја бихаћкога	1
5.	Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога	1
6.	Градови Доња Тузла, Зворник, Власеница, Сребреница, Маглај и Кладањ окружја доњо-тузланскога	1
7.	Градови Бјелина, Брчка, Орашје, Градачац, Шамац, Модрич i Грачаница окружја доњо-тузланскога	1
8.	Градови Бањалука, Бос. Костајница, Бос. Нови, Бос. Дубица и Приједор окружја бањалучкога	1
9.	Градови Дервент, Бос. Брод, Прњавор, Бос. Градишка, Тешањ, Добој и Котор-Варош окружја бањалучкога	1
б) Католички:
10.	Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога	1
11.	Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога	1
12.	Сви котарски градови окружја мостарскога	1
13.	Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога	1
14.	Сви котарски градови окружја бањалучкога и бихаћкога и градови Добој, Бос. Брод, Костајница, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан	1
ц) Српско-православни:
15.	Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога	1
16.	Сви котарски градови окружја мостарскога	1
17.	Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога	1
18.	Сви котарски градови окружја бањалучког и бихаћкога и градови Бос. Брод, Костајница, Добој, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан	1
19.	Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога	1
д) Жидовски:
20.	Сви градови цијеле земље	1
III. Изборни котари треће курије.
а) Муслимански:
1.	Котар Бихаћ и сви остали градови окружја бихаћкога	1
2.	Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучкога	1
3.	Сеоски котар Мостар и сви остали котари окружја мостарскога	1
4.	Котар Травник и сви остали котари окружја травничкога	1
5.	Котари Доња Тузла-сеоски котар, Кладањ и Маглај окружја доњо-тузланскога	1
6.	Котари Брчка, Бјелина, Градачац и Грачаница окружја доњо-тузланскога	1
7.	Котари Зворник, Власеница и Сребреница окружја доњо-тузланскога	1
8.	Котари Сарајево-сеоски котар, Фојница, Рогатица и Високо окружја сарајевскога	1
9.	Котари Чајница, Фоча и Вишеград окружја сарајевскога	1
б) Католички:
10.	Сеоски котар Сарајево и сви остали котари окружја сарајевскога	1
11.	Котари Мостар-сеоски котар, Коњица, Невесиње, Гацко, Билек, Требиње и Љубиње окружја мостарскога	1
12.	Котари Љубушки и Столац окружја мостарскога	1
13.	Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучког и бихаћкога	1
14.	Сеоски котар Доња Тузла и сви остали котари окружја доњо-тузланскога	1
15.	Котари Травник, Жепче, Зеница, Бугојно и Прозор окружја травничкога	1
16.	Котари Ливно, Жупањац, Гламоч, Варцар-Вакуф и Јајце окружја травничкога	1
ц) Српско-православни:
17.	Котари Бихаћ и Петровац окружја бихаћкога	1
18.	Котари Санскимост и Кључ окружја бихаћкога	1
19.	Котари Крупа и Цазин окружја бихаћкога	1
20.	Котари Сарајево-сеоски котар, Високо и Фојница окружја сарајевскога	1
21.	Котари Чајница, Фоча, Рогатица и Вишеград окружја сарајевскога	1
22.	Котари Мостар, Столац, Љубушки, Љубиње, Требиње и Коњица окружја мостарскога	1
23.	Котари Невесиње, Гацко и Билек окружја мостарскога	1
24.	Котари Травник, Зеница, Жепче, Бугојно, Јајце и Прозор окружја травничкога	1
25.	Котари Ливно, Жупањац, Гламоч и Варцар-Вакуф окружја травничкога	1
26.	Сеоски котар Бањалука	1
27.	Котари Бос. Градишка и Бос. Дубица окружја бањалучкога	1
28.	Котари Приједор и Бос. Нови окружја бањалучкога	1
29.	Котари Дервент и Прњавор окружја бањалучкога	1
30.	Котари Тешањ и Котор-Варош окружја бањалучкога	1
31.	Котари Доња Тузла, Кладањ, Грачаница и Маглај окружја доњо-тузланскога	1
32.	Котари Зворник, Сребреница и Власеница окружја доњо-тузланскога	1
33.	Котари Брчка и Градачац окружја доњо-тузланскога	1
34.	Котар Бјелина окружја доњо-тузланскога	1

Извори

• „Босански устав“, фототип издања 1910. године, стр. 82—113; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.