Избирачица/29

ТРЕЋИ ЧИН

ДЕВЕТА ПОЈАВА

ДЕВЕТА ПОЈАВА

МАЛЧИКА, затим СОКОЛОВИЋ, ЈЕЦА

МАЛЧИКА (ступи лагано): Доцкан! Док сам ја бирала, дотле су се ово двоје заљубили! И то морадох баш онда дознати, кад сам већ хтела да... (Окрене се.) Пст! Да ме нико не чује! Шта сада да радим? Да их раставим? Шта би ми хаснило! Чинићу се невешта! То је најбоље! Остају ми још двојица! Та ја сам их одбила! Но, ето сада белаја... Брзо да потражим оца и матер (Соколовић и Јеца ступе)
СОКОЛОВИЋ: Ево је!
ЈЕЦА: Зар си ти ту, драго дете, а ми те тражимо.
МАЛЧИКА: Овде сам! Тражила сам...
СОКОЛОВИЋ: Већ знам кога! Он је баш сада отишао у другу собу, наш зет...
ЈЕЦА: Да, наш син Бранко!
МАЛЧИКА: Бранко? Јесам ли ја њега изабрала?
СОКОЛОВИЋ: Дабоме!
ЈЕЦА: Дакако, дете моје!
МАЛЧИКА: Ја сам се предомислила!
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Предомислила?
МАЛЧИКЛ: А да ви, отац, нисте можда већ рекли господину Штанцики?
СОКОЛОВИЋ: Нисам још, дете моје!
МАЛЧИКА: А ви, мати?
ЈЕЦА: Нисам, али идем одмах.
МАЛЧИКА: Станите!... Ко што рекох, предомислила сам се!
Поћи ћу за господина Штанцику!
СОКОЛОВИЋ: Дакле не за Бранка?
МАЛЧИКА: Рекла сам већ за Штанцику! (Оде)
ЈЕЦА: Али, драго моје дете! (Оде за њом)
СОКОЛОВИЋ: Добро те ја нисам човека одбио! (Пође и сукоби се са Тошицом.)