Избирачица/2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   ПРВА ПОЈАВА ДРУГА ПОЈАВА ТРЕЋА ПОЈАВА   ►


ДРУГА ПОЈАВА


ШТАНЦИКА И МАЛЧИКА


ШТАНЦИКА (одмах с врата): Љубим руке, госпођице Малчика. (Пољуби је у руку) А, красота! Ова вам хаљина стоји да не мож' боље бити! Dieser Geschmack! (Тај укус.)

МАЛЧИКА: Опет немчате! Не бојите се зар Омладине?

ШТАНЦИКА: Toushiert mich gar nicht, (То ме се уопште ништа не тиче.) само ако сте ви задовољни са мном!

МАЛЧИКА: Хм!... Можда би' имала повода и незадовољна бити с вама!

ШТАНЦИКА: Тако! А смем ли питати због чега?

МАЛЧИКА: Због оне госпођице с којом сте на последњој беседи толико кокетовали.

ШТАНЦИКА: Wie malicieuse! (Каква заједљивост!) Као да не би знали да ми је до госпођице Милице врло мало стало или као да нисте уверени да поред сјајног сунца ишчезну све звездице! Него,

кад већ споменусте последњу беседу... Да, да, на последњој беседи... Није ли на последњој беседи и господин Бранко био?

МАЛЧИКА: Тако ми се чини да је био.

ШТАНЦИКА: Ви сте, канда, и играли с њиме?

МАЛЧИКА: Сећам се нешто...

ШТАНЦИКА: Ако се не варам две четворке, и то узастопце једну за другом!

МАЛЧИКА: Хоћете, ваљда, тиме да рекнете да се није нашао други играч?

ШТАНЦИКА: Боже сачувај, јер ја се добро сећам да сам од вас тек седми кадрил уграбио!

МАЛЧИКА: Да, била сам на све друге ангажована.

ШТАНЦИКА: Ни на један са двојицом, али на два са једним!

МАЛЧИКА: Господин Бранко је врло добар играч!

ШТАНЦИКА: А није и иначе лош!

МАЛЧИКА: Знате и то?

ШТАНЦИКА: Знам! Штавише, то зна и господин Бранко.

МАЛЧИКА: А шта још зна господин Бранко?

ШТАНЦИКА: Господин Бранко зна још и то да ви имате најлепше очи на свету.

МАЛЧИКА: Заиста? А откуд ви то знате?

ШТАНЦИКА: То јест... Пардон! Ја то само држим!

МАЛЧИКА: Само држите!

ШТАНЦИКА: Је ли вам, можда, жао што не знам зацело?

МАЛЧИКА: Господине, какво је то дрско питање?

ШТАНЦИКА: Опростите, из мене говори љубомора! Ја завидим и сенци вашој!

МАЛЧИКА: Добро, добро, знам већ да умете ласкати!

ШТАНЦИКА: Истина је, није ласкање, верујте ми, госпођице!

МАЛЧИКА: Морам да верујем, јер сте ми то већ толико пута рекли. Но, канда долазе нови гости.