Pređi na sadržaj

Izbiračica/2

Izvor: Викизворник

◄   PRVA POJAVA DRUGA POJAVA TREĆA POJAVA   ►


DRUGA POJAVA


ŠTANCIKA I MALČIKA


ŠTANCIKA (odmah s vrata): Ljubim ruke, gospođice Malčika. (Poljubi je u ruku) A, krasota! Ova vam haljina stoji da ne mož' bolje biti! Dieser Geschmack! (Taj ukus.)

MALČIKA: Opet nemčate! Ne bojite se zar Omladine?

ŠTANCIKA: Toushiert mich gar nicht, (To me se uopšte ništa ne tiče.) samo ako ste vi zadovoljni sa mnom!

MALČIKA: Hm!... Možda bi' imala povoda i nezadovoljna biti s vama!

ŠTANCIKA: Tako! A smem li pitati zbog čega?

MALČIKA: Zbog one gospođice s kojom ste na poslednjoj besedi toliko koketovali.

ŠTANCIKA: Wie malicieuse! (Kakva zajedljivost!) Kao da ne bi znali da mi je do gospođice Milice vrlo malo stalo ili kao da niste uvereni da pored sjajnog sunca iščeznu sve zvezdice! Nego,

kad već spomenuste poslednju besedu... Da, da, na poslednjoj besedi... Nije li na poslednjoj besedi i gospodin Branko bio?

MALČIKA: Tako mi se čini da je bio.

ŠTANCIKA: Vi ste, kanda, i igrali s njime?

MALČIKA: Sećam se nešto...

ŠTANCIKA: Ako se ne varam dve četvorke, i to uzastopce jednu za drugom!

MALČIKA: Hoćete, valjda, time da reknete da se nije našao drugi igrač?

ŠTANCIKA: Bože sačuvaj, jer ja se dobro sećam da sam od vas tek sedmi kadril ugrabio!

MALČIKA: Da, bila sam na sve druge angažovana.

ŠTANCIKA: Ni na jedan sa dvojicom, ali na dva sa jednim!

MALČIKA: Gospodin Branko je vrlo dobar igrač!

ŠTANCIKA: A nije i inače loš!

MALČIKA: Znate i to?

ŠTANCIKA: Znam! Štaviše, to zna i gospodin Branko.

MALČIKA: A šta još zna gospodin Branko?

ŠTANCIKA: Gospodin Branko zna još i to da vi imate najlepše oči na svetu.

MALČIKA: Zaista? A otkud vi to znate?

ŠTANCIKA: To jest... Pardon! Ja to samo držim!

MALČIKA: Samo držite!

ŠTANCIKA: Je li vam, možda, žao što ne znam zacelo?

MALČIKA: Gospodine, kakvo je to drsko pitanje?

ŠTANCIKA: Oprostite, iz mene govori ljubomora! Ja zavidim i senci vašoj!

MALČIKA: Dobro, dobro, znam već da umete laskati!

ŠTANCIKA: Istina je, nije laskanje, verujte mi, gospođice!

MALČIKA: Moram da verujem, jer ste mi to već toliko puta rekli. No, kanda dolaze novi gosti.